Док се коначно не стекну услови за извођење уживо, остаје на Јутјубу „Крос опере“ доступан снимак децембарске премијере овог музичког подухвата, који је подразумевао да три екипе из поменутих оперских кућа у Модени, Линцу и Новом Саду, раде на стварању једног оперског дела, које ће бити изведено у сва три града.
Пројекат „Крос опера“ је суфинансиран средствима програма ЕУ “Креативна Европа” – потпрограм “Култура”, и пред ауторе опера је поставио задатак да створе дела на тему миграција, врлој блиској и нама. Ова троделна опера састављена је од три једночинке с истом темом, које су компоновала три композитора, и певана је на српском, италијанском и немачком језику. Свака од три оперске куће је из свог оркестра бирала музичаре, певаче, као и либретисту и композитора, који су заједнички реализовали овај пројекат.
Први део ове „Крос опера“ трилогије, под називом „Сан“, компоновала је новосадска композиторка Јасмина Митрушић, која је и ауторка либрета, инспирисаног реалном ситуацијом. Дуги део „Лет у Египат“ компоновао је Валентин Рукебир, на либрето Хермана Шнајдера, а аутор музике за трећи део „Шта знате о будућности?“ је Луиђи Чинкве, на либрето Сандра Капелета, који је био наратор у све три опере. Извођачи су: сопран Евгенија Јеремић, мецосопран Идил Карабулут, алт Далила Ђенић, тенор Флориан Вугк, баритон Еуђенио Мариа Деђакоми и бас Страхиња Ђокић. Редитељ је Грегор Хорес, а диригент оркестра је Ђорђе Павловић.
Компоновати по наруyбини није било ретко ни кроз историју, а ни данас, али вероватно то увек пред ствараоце поставља прилично тешку дилему како савладати ту комбинацију обавезе, инспирације и личног задовољства постигнутим. Које је потешкоће све то вама стварало, поготово зато што сте и либретиста и композиторка ове опере, и какав је ваш утисак о томе након свега?
- У тренутку кад су поменуте могуће теме за либрето, поменут је проблем избеглиштва. Имала сам идеју и одмах сам најавила да ћу се ја тиме бавити. Писати о избеглицама је врло специфично, одговорно и емотивно. Идеја да се они повежу кроз сан је дошла нешто касније, а повезано је са личним искуством у вези са решавањем проблема и добијањем одговора у сну. У сврху истраживања за пројекат посетила сам избеглички центар у Београду, и реалне потресне приче употребила за два лика у опери. Остали ликови су измишљени.
Како је уопште дошло до ваше сарадње на пројекту „Крос опера“ ? Да ли је већ сама та идеја о спајању три дела, три композитора и три оперске куће, била занимљив изазов и за вас?
- Позвана сам да учествујем у овом пројекту, након што је претходни композитор пројекта из неког разлога одустао. Морала сам да предам либрето доста брзо, и био је лепо прихваћен. На првом преслушавању музике у Модени, такође сам добила похвале. То је био услов да учествујем у пројекту.
Критика ове омнибус представе је посебно наклоњена управо вашој опери „Сан“, хвалећи готово једнако и либрето, и музику, као и извођаче. Колико је сама мигрантска тема утицала и одражавала се на оно што сте стварали?
- Наша нација познаје миграцију можда најбоље од свих. Сви међу прецима имамо неког ко је бежао негде од муке и насиља, покушавао да спаси породицу и себе. Ја сам као дете слушала пуно таквих прича, о дедовима и бакама, у збеговима и колонама. Лик Ане је инспирисан мојом прабаком Аном, која је као Гркиња из Солуна, удата за Србина, бежала на север, у Скопље. Тема ми је блиска и емотивно сам преживела сваку реч либрета, сваки тон опере. Можда је зато публика осетила оно што заправо уметност и треба да значи: истина изражена кроз призму уметниковог стваралачког језика.
Аутентичан музички језик
Кросовер, као и остала жанровски, стилски и садржајно сасвим различита музика, свакако вам није страна, поготово ако се присетимо вашег некадашњег ангажмана у култној новосадској групи „Луна“. У том низу ваших интересовања, и музике коју сте компоновали, где је своје место добила опера „Сан“?
- Моје учешће у групи „Луна“ је део моје младости, потребе да радим са људима које сматрам одличним музичарима, и да стварам музику која је тада била свежа, иновативна и инспиративна за ту генерацију. Увек сам жалила што се наша прича није наставила, ко зна колико би још померили критеријуме поп-рок сцене. Ми смо почели као средњошколци, а кад смо снимали једину плочу, била сам на студијама композиције. Све што је настало након тога, нема заиста везе са тим жанром. Увек ме је занимао аутентичан израз, да створим свој музички језик, кроз камерну, оркестарску, вокалну музику. Увек сам сматрала да ће доћи време за велике подухвате, опера спада у то. Чињеница је да је “Сан” камерна опера, са мало извођача, и још у једном чину. Она је заправо закључак једне дуже, потресне приче свих извођача, и надам се да ће бити прилике да буде изведена као комплетна опера у три чина, где ће бити испраћене њихове судбине. Сматрам да је ова опера почетак, она отвара врата мојој давнашњој жељи да се посветим оперском стваралаштву.
Чини се да је певачка подела брижљиво прављена, а међу њима вероватно има извођача које сте познавали од раније. Да ли би имало утицаја на компоновање уколико би се стварало за одређеног певача? Овде су се извођачи добро снашли с улогама, и у глумачком и у певачком смислу, што није увек случај, понекад и упркос квалитету свега?
- Чињеница је да је свака држава дала по два певача. То су млади, амбициозни људи, којима је стало да раде, да покажу своје могућности, а овај пројекат нуди интернационалну афирмацију. Познајем наше певаче од раније, срећна сам што су моју музику схватили и што воле да је певају. То је веома важно за квалитет извођења. Ипак, они су професионалци, и певају и оно што баш и није њихов сензибилитет. Овакав пројекат тражи високи професионализам, а они сви то јесу. Сви певачи су заиста искрено схватили своје карактере и дају све од себе.
Н. Пејчић
