Али, наш истакнути пијаниста као да је стално присутан на овдашњој музичкој сцени, на којој заувек заузима своје заслужено место. На овогодишњем Номусу наступиће с делом посебно компонованим за њега. Концерт за клавир и оркестар “Герника” америчког композитора Фредрика Кауфмана, Кемал Гекић ће извести уз пратњу Симфонијског оркестра Академије уметности у Новом Саду, под диригентским вођством Андреја Бурсаћа. Биће то прво извођење ове композиције у Србији.
Избор Кауфмановог концерта „Герника“ за ваш наступ на овогодишњем Номусу могао би се сматрати заправо вашом препоруком и жељом да с овим делом упознате новосадску публику. Зашто то сматрате важним?
– Током протеклих 35 година презентовао сам новосадској публици стотине композиција, од којих највећи број заправо припада стандардном репертоару веома познатих дела, а понекад су били у питању и мање познати радови славних композитора... Међутим, последњих неколико година чешће се на мојим програмима налазе аутори мање познати публици, који су креатори атрактивних композиција. Често изводим и премијере нових композиција. Сматрам да је то важно, јер и публика и извођач увек иду напред, у нове авантуре.
Кауфман је ово дело компоновао за вас. Као извођач, осећате ли, у сусрету с тим делом, наклоност композитора, изражену на известан начин кроз партитуру? Да ли то поставља још више циљеве пред вас и ствара посебну одговорност?
– Кауфман је овај концерт написао специјално за мене, јер желео да напише концерт трансцендентне тешкоће и виртуозности, о чему смо разговарали од момента кад је први пут присуствовао мом концерту. Од тих почетака, па до бурне светске премијере у Прагу 2013, прошла је скоро деценија и по. Ипак, одговорност коју осећам према Кауфману није ништа већа од оне коју осјећам према Бетовену. Једино што је различито и што је био изазов је схватање специфичног музичког језика Кауфмана, за разлику од Бетовеновог, који је већ добро познат.
Будући да добро познајете Фредрика Кауфмана, радећи као и он годинама на истом универзитету на Флориди, да ли сте имали утицаја у самом процесу компоновања овог дела, уплива у виду сугестија?
– Ја сам композитору изразио моју визију концерта пре него што је он написао иједну ноту. Имао сам жељу да комад има класичну форму, три става. Жеља ми је била да се у спором ставу појави мелодија (понекад занемарена категорија у модерној музици), и да финале има веома ритмички, незаустављив покрет, као и елементе фугалног писања. Такође сам изразио преференце за континуитет, без оних константних прекида музичког тока који су били тако популарни шездесетих и седамдесетих година прошлог века. Тематика је требала бити повезана са важним историјским догађајима као повод да се могу изразити универзалне идеје. И морам признати да је он моје захтеве у потпуности испунио.
Шта можемо очекивати у овом делу? Да ли је Кауфман укомпоновао и одређене мотиве са Пикасове „Гернике“?
– Први став “Трагедија Гернике” је најобимнији, виртуозан, веома сликовит. С обзиром на то да је у питању трагична тематика, може се рећи да је „ружан” на начин на који је Шопенов Сћерзо бр.1 ружан. Други став ”Жалост” је можда најлепша композиција Кауфмановог опуса, са изражајном мелодијом и снажном атмосфером. Финале “Ускрснуће” је један ритмички фестивал. Сличност лежи у ангуларном језику, „угластим” или геометријским мотивима и начину на који се они уклапају. Чак и партитура графички подсећа на кубистичку слику у неким моментима.
Како ви доживљавате однос истоимене Пикасове слике и Кауфмановог концерта и њихову тематску повезаност? Како се она одражава, утиче ли на вашу интерпретацију?
– Као што сам већ споменуо, Пикасова “Герника” је само инспирација за једну универзалну поруку. Проблем рата као и сукоба људскости и нељудскости је вечан и универзалан. Композиција је нешто што се одвија у времену, и има своју причу, која наставља свој живот независно од почетне инспирације. Моја интерпретација је инспирисана мојим унутрашњим емотивним сликама, које укључују насиље, жалост, лепоту, радост.
Какве су музичке карактеристике овог дела? Постоје ли посебни звучни ефекти, који илуструју, подсећају, на свеприсутно зло и ратне страхоте, које се неретко надвијају над човечанством?
– Постоје звучни ефекти противавионских сирена, као и бомби које падају из авиона, мелодије шпанско-сефардског карактера, литургијске сугестије, звуци артиљерије... Кауфман је ветеран рата на Блиском истоку из 1967, а исто тако је провео знатан део живота у Бруклину, свирајући yез тромбон. То се чује у свим његовим композицијама, па и у овом концерту.
На који начин, на ком нивоу, у којој сфери, по вашем мишљењу, или утиску, ово дело дотиче слушаоце, подсећа их, упозорава и, можда, нуди музику као својеврстан вид опомене, али и утехе у свему томе?
– Свако добро уметничко ђело комуницира на више нивоа. Гуерница Цонцерто је пре свега клавирски концерт, музичка сценска композиција која има своје законитости и атрактивност. Након тога је она и успомена на један страшан догађај, који се догодио у једном моменту у историји и који је остао запамћен као такав. И, на крају, то је један тестамент људске судбине која упозорава на оно универзално у људској души, сукоб сила мрака са силама светла.
У окружењу, у којем су Лист, Скрјабин, Шопен, Бах, и остали Вама блиски композитори, где би Кауфман нашао своје најприродније место?
– Кауфман је композитор који пише у класичним, јасним формама. Под утицајем је Бартока, Равела, џез музике, клезмера. Његов јединствен језик би га сместио негде међу ауторе као сто су Копланд, Бернстајн, Барток.
Наташа Пејчић
