виолончело. Овај јубилеј је повод за њихов рођендански концерт, под називом “Ново лице традиције”, који ће бити одржан у недељу, 18. септембра, у 20 часова у Синагоги, а улаз је слободан.
- За ову прилику смо приредиле нешто ново, и мислимо да се баш то и не очекује од нас. Позвале смо наше драге пријатеље, да буду гости на концерту, и тако ће заједно са нама на сцени бити Зоран Јанковић, тамбура прим, Данило Нинковић, тамбура прим, и млади тамбурашки ансамбл „Велос“. Цео концерт ће бити зачињен и видео пројекцијом, да тако кажем, наших успомена. Не бих пуно да откријем ко су аутори, али ће ту бити неки колаж фотографија, насталих у протеклих 25 година. Биће и кратких снимака. Свака од нас ће рећи нешто што можда још никад нико од нас није чуо. Биће то један сасвим другачији концепт концерта, не какав би људи очекивали, и на који су навикли, али ми се много радујемо свему што нас чека – најављује за наш лист Тимеа Калмар, додајући да већ сада међу њима влада велико узбуђење због овог концерта.
Не само да је овај такозвани сребрни јубилеј значајан сам по себи, већ, како Тимеа Калмар истиче, ове чланице ТАЈЈ-а 25 година свирају заједно, у оригиналном саставу.Четврт века се ниједан члан променио није, и то је куриозитет, не само код нас, већ и у другим земљама.
Велика је ствар што на нашој Академији уметности у Новом Саду постоји предмет Гудачки квартет, као обавезан за све гудаче, и то је реткост у Европи, помиње Јованка Мазалица, присећајући се да је све почело током студија, на часовима Гудачког квартета. Спојиле су се на иницијативу професора Иштвана Варге, и препознале да је управо гудачки квартет њихова велика љубав:
- Професор нам је дао диван програм. Ми смо се апсолутно заљубиле и у формацију и у звук гудачког квартета, и у то како композитори третирају гудачки квартет. Једноставно, љубав се одмах родила, и ми смо само наставиле то што смо откриле да јесмо. Имале смо ту срећу да смо наишле на дивне композиторе, и стране и домаће, који су нам давали ноте, писали некад баш за нас, тражили да баш ми изведемо њихова дела. Сматрамо да за савремену музику за гудачки квартет јесмо нека мера вредности, јер смо радиле пуно на томе, и стварно откриле један нови израз који може да се да томе.
Живимо сваки тон
Има доста аутора који су компоновали управо за овај квартет, као што има и оних који су желели да управо ТАЈЈ премијерно изводи њихова дела.
- Цитирала бих једног нашег пријатеља из Шведске, композитора Томија Андерсона, који, када је написао Концерт за гудачки квартет у девет ставова, није хтео никоме да га да, а наравно да познаје многе шведске и данске квартете. Рекао је: „Желим да ми ви изведете овај концерт, јер мени треба неко ко ће да живи сваки тон“. Због бомбардовања и свега осталог што смо преживели на овим подручјима, ми стварно живимо и сваки дан, и живимо сваки тон, и то је наша одлика. И наша предност, и мана. Нажалост, све то смо преживели, но с тим се морамо помирити. Али, ето, неки људи то препознају као велику вредност – помиње Јованка Мазалица.
Наравно, будуће генерације ће дати нека нова виђења и тако и треба да буде, сматра Јованка Мазалица, али овај тренутак у којем живимо, заједно са тим композиторима, јединствен је и да се забележи, и да га чује публика, и зато се увек јако радују сваком новом пројекту који раде.
- Овај нам је специјалан, напоменула бих да смо за ову прилику наручиле дела од наших дивних композитора. Дивно је кад се отвори програмска књижица, то ће видети публика, да су већином праизведбе, и пуно нам је срце због тога. Поготово што дижемо звук тамбурице, и уопште тамбурицу као инструмент, на један врло висок класичарски ниво, и желимо да ту некако и остане после нас – додаје Јованка Мазалица.
Композиторка Александра Вребалов је свакако међу ауторима, помиње Тимеа Калмар, са њом одавно имају одличну сарадњу, а први пут ТАЈЈ сарађује са Зораном Мулићем, на шта се чекало врло дуго. Ту је и Марко Дулић млади композитор, затим и Миклош Клајн, који сада живи у Немачкој.
- То су композиције које су инспирисане тамбурашком музиком, значи апсолутно ће се препознати традиција, односно ново лице традиције. Чућете аранжмане, чућете парафразе, и, морам још нешто да кажем. Ми смо сада први пут подржане у овом пројекту. Како Република, тако Војводина, тако Град, СОКОЈ, некако смо осетиле да су сада први пут сви стали иза нас, и сви су нам помогли – истиче Тимеа Калмар.
До сада им се никада није десило да их сви подрже, али у материјалном смислу, напомиње Тимеа Калмар, док су ону другу подршку, такође врло битну, имале од самих почетака. Академија уметности у Новом Саду, односно њен тадашњи декан Ненад Остојић, био је тај који их је упутио на мастер класове. Било је много професора који су помагали, каже Тимеа Калмар и помиње Иштвана Варгу, Ладислава Мезеија, и Ласла Хорвата. И колеге су радо долазиле и слушале их. Такође, увек су иза себе имале Музичку омладину Новог Сада, која је, по речима Тимее Калмар, препознала њихов квалитетан рад, марљивост и посвећеност томе што раде, и чему теже.
- Кад смо отишле у иностранство на прве курсеве, суочиле смо се буквално с тим шта је то заправо гудачки квартет. Ми смо тамо ишле на курс, на који долази и државни квартет Казахстана са турнеје, да би га похађао код првог виолинисте Квартета „Амадеус„. Да ми опростите, са својих двадесет и кусур година, појма нисам имала ко је сир Норберт Брајнини, у чему је та његова величина - подсећа Тимеа Калмар.
Када су после тога дошле кући, па кренуле мало с истраживањем, како кажеТимеа Калмар,тек тада су виделе са ким су имале прилике да раде.
- У другим државама култура јесте мало боље подржана, али ми се сналазимо како знамо и умемо, и ево, некад добијемо подршку, некад не. Пројект углавном спроведемо, због себе, због публике, због композитора, због тих трајних вредности које постоје. Надам се да ћемо и даље успевати у томе – наводи Јованка Мазалица.
Шта сада те четири девојке желе даље, после толико времена, Тимеа Калмар каже да воле да се шале да су у браку 25 година, и да дуже живе са квартетом, него што су живеле без њега. Притом цитира виолисткињу Јелену Филиповић, која је рекла да јој је овај гудачки квартет био прва породица, после које је засновала и своју. Та чврста веза међу чланицама не попушта, и рад овог квартета ће се наставити све док их руке и све остало служи, истиче Тимеа Калмар, зато што је у њиховим професионалним животима то заиста нешто посебно.
Н. Пејчић
