И драго нам је да Суботица још увек постоји онаква каква је, супер град – изјавио је Иван Новак, члан култне групе „Лајбах“, која је крајем прошле недеље одличним програмом, филмом „Дан ослобођења“ и, наравно, концертом, затворила Фестивал „Дезире“, у организацији Позоришта „Деже Костолањи“.
Новак је објаснио, како већ многи сигурно знају, да је документарац „Дан ослобођења“ снимљен током првог концерта једне западњачке рок групе у Северној Кореји, 2015, како је догађај тада ођекао у медијима. Пјонг Јанг је назвао интересантним, лепим градом, а за позив и филм имају да захвале свом љубитељу, редитељу и кључном човеку културне размене између Европе и Северне Кореје, Мортену Травику.
– Ништа није измишљено. Ништа нам нису прегледали, цензурисали, чак су нам дали свој материјал са државне телевизије која је следећег дана пустила пола сата прилога о нашем концерту. Био је то незабораван догађај за све нас. Морам да кажем да Северној Кореји желимо све најбоље. Ишли смо тамо да подупремо њихову жељу да се уједине са Јужном Корејом. То је дуготрајан процес до којег вероватно неће још доћи, због различитих политичких и геостратешких интереса. Великим силама одговара Кореја каква јесте, Америци, Кини... Свеједно се ствари мењају и питање је да ли је добро да до тога дође брзо. Био би велики културни и политички шок да се све ођедном промени – каже Новак.
Подсетивши да „Лајбах“ почиње са радом за време Југославије, коју још увек сматрају својом матичном територијом и завичајем, а да их није тешко сврстати у „мрачни“, индустријал рок, Новак је у Суботици испричао и то да беже од жанровских дефиниција, јер не воле да се осећају заробљеним.
– У то време је панк као покрет био веома јак. Радикализовали смо његову основну филозофију, разграђујући стару дефиницију рокенрола у нешто ново. Пошто смо имали ширу жељу да у то укључимо и авангардна струјања, почели смо да у нашу музику инкорпорирамо живе индустријске звукове, јер смо и рођени у индустријском граду – додао је Новак. - За нас је филм и комплетно искуство друге половине 20. века, поткултуре, веома битно. То је за нас извор идеја, као и историја уметности. Пуно смо научили од уметника као што је Марсел Дишан који је себе дефинисао као анартисту, Ренеа Магрита, Чарлија Чаплина...
На питање о политичности бенда и целог покрета названог „Ноје словинише кунст“, Новак је одговорио да је одредиште „Лајбаха“ увек било истраживање односа између идеологије, културе, уметности и политике, тражење слобода.
– Ми стално инкорпорирамо нове идеје, нове клинце, мада и у старим стварима има добрих идеја. Треба балансирати између прошлости и будућности. Стално радимо, сад смо издали нови албум, „Саундс оф мјузик“, који се односи на наш концерт у Северној Кореји, а имамо и нови материјал, велики, који ће изаћи доста брзо. Њим се враћамо на почетак. Завршили смо музику за други део филма „Ајрон скај“, ускоро идемо на турнеју... – завршио је Новак, закључивши да је субверзија битан чин у стваралаштву сваког уметника: Треба тражити начине како субверзовати постојећи канон. Још увек је то могуће. Код нас се то догађа вероватно на другом нивоу него у прошлости. Можда је то некад ишло лакше, јер су ствари биле постављене једноставније, док данас имамо нове медије и нове врсте комуникације. Све је комплексније, али није немогуће.
Игор Бурић
