Лидер мега популарне рок групе "Квин" преминуо је од АИДС-а давне 1991. године, и цео свет ће обележити током актуелне 2021. године три деценије од његовог одласка.
Рођен у британском граду Суреј, господин Фристон (1955) је најраније детињство провео у Јужном Лондону, док није отишао у интернат у Северну Индију.
На различитим позицијама је радио у Ројал Опера Хаусу и Ројал Балету, а Меркјурија је упознао 1979. године.
Од тада су били нераздвојни све до смрти славног вокала.
Фреди ми јако недостаје, и после 30 година од како нас је заувек напустио. Ипак, он ми не недостаје са тугом и празнином. У тренутку када је он умро, осетио сам олакшање, јер више није у тим неподношљивим мукама, објаснио је Фристон.
Како каже, највише му недостаје Меркјуријев смех.
Прва слика коју видим када помислим на Фредија је његов смех. Посебно како забацује главу и како се искрено смеје. Фреди је волео да се стално смеје са пријатељима и било је много уживања у тим моментима, евоцирао је успомене Фристон.
Истовремено је Меркјурију био асистент, батлер, кувар, секретар, чистач, келнер, али и телохранитељ.
Пред крај Меркјуријевог живота Фристон је бринуо о његовом здрављу.
У уводу концерта 28. марта Фристон ће имати једночасовни наступ у Комбанк дворани пред публиком када ће причати о мање познатим детаљима из Меркјуријевог живота.
Такође, публици у Београду биће представљене мање познате фотографије из Меркјуријеве приватне колекције.
Моја улога у том уводном делу вечери ће бити да на неки начин заокружим причу и личност какав је био Фреди Меркјури - кроз призму његове богате каријере или кроз личност која је створила магију. Биће времена након моје презентације да свако из публике може да пита шта год пожели и одговорићу им најистинитије што могу, обећава Фристон.
Фристон је путовао с Меркјуријем по целом свету, где год је "Квин" имао заказане турнеје, били су заиста нераздвојни, а он је пазио на славног певача.
Истина, можда не слушам „Квин“ данас толико као некада, али ми је пријатно када чујем више разних песама које нису извођене уживо у ТВ емисијама. Сада ми те песме звуче свеже и другачије, јер су то снимци из аутентичног времена, а не тек тако репродукције уживо хитова '80-их година, каже Фристон.
Он је провео пуних 12 година у Меркјуријевој кући Гарден Лоџ у Лондону, а касније у певачевим резиденцијама Њујорку или Прагу.
Тих 12 година бих могао описати само кад бих имао времена да напишем читаву књигу. Током прве године дружења са њим већ сам могао да откријем правог Фредија какав он јесте у својој суштини. Да ли је он био све време код куће, или на напорним турнејама, или је снимао албум, он је за мене у основи био увек иста особа. Познавао је увек своје границе, али увек је покушавао да постигне далеко више од тога, каже Фристон.
Како каже, посебно је занимљиво што се Меркури без изузетка сваког јутра будио у 9 сати.
Без обзира да ли је легао да спава у два или у шест ујутру Фреди је био на ногама у 9 сати. Једноставно никада није волео да пропушта дневно светло, сунчеве зраке, природу, открива Фристон.
За њега је било велико изненађење када је открио да Меркјури уме да уђе у свакодневну рутину.
Фреди је осмислио план за једну од својих недеља у Њујорку, а онда би се таква недеља понављала неколико пута за редом. То се дешавало након нашег првог заједничког снимања албума у Њујорку. Тада сам схватио да је Фреди геније за стварање музике, страствени певач и једноставан, искрен пријатељ, описао је Фристон.
Такође је похвалио српски бенд "Wueen real tribute ", који је, како каже, слушао више пута.
”Знам колико заиста уживају да изводе хитове “Квина“. Важно је и да публика ужива на тим концертима, као и људи који су били животно везани за Фредијев бенд, попут мене“.
Осим на одлазак Меркјурија, Фристон се осврће на многе британске и америчке музичаре који су нас напустили као што су Џорџ Мајкл, Дејвид Боуви, Мајкл Џексон, Леонард Коен, Џо Кокер...
Важно је да се стално осветљавају њихови опуси, како би њихова присутност у поп музици остала вечна, казао је Фристон.
Питер Фристон је био и кључна фигура за настанак чувеног филма “Боемска рапсодија” (2018) о групи "Квин" у чијем фокусу је Фреди Меркјури.
Мислим да је “Боемска рапсодија” веома добар холивудски филм. Рами Малек је уверљиво дочарао Фредијеву идеју за слободом у животу и музици. Ипак, тај филм није документарац и наравно да је постојала извесна доза уметничке слободе, казао је Фристон.
