На програму овог последњег Номусовог концерта су “Финландија” Јана Сибелијуса и Концерт за флауту и оркестар Карла Нилсена, који ће Београдска филхармонија извести са солистом Михаелом Мартином Кофлером из Немачке. Такође ће бити изведена и Бетовенова сценска музика “Егмонт”, уз учешће наше сопранисткиње Весне Ђурковић као солисткиње, и глумца Слободана Бештића као наратора.
У протеклих девет дана, на Номусу је одржано девет концерата наших и иностраних уметника, окупљених у камерним ансамблима и великим симфонијским оркестрима, а вечерас нас очекује и последњи. О томе како је све протекло на овогодишњем Номусу, говори Милан Радуловић, главни и одговорни уредник фестивала и секретар Музичке омладине Новог Сада, која га организује:
л Вечерашњим концертом биће реализован целокупан програм овогодишњег Номуса, упркос чему, и каквим препрекама?
– Полако можемо да сводимо утиске, и ми у организацији сматрамо да апсолутно можемо бити задовољни, пре свега програмом који смо понудили новосадској публици, а затим избором уметника који су оправдали сва очекивања. Сви програми су изведени на највишем могућем нивоу. Посетом можемо да будемо и задовољни и незадовољни, увек може више и боље. Али, било је концерата који су испунили новосадске дворане. Такође, чињеница да смо концертом Академије уметности у Новом Саду омогућили да се још једном представи њихов симфонијски оркестар, прослављајући својих 45 година, и да је на сцени било преко 150 извођача, потврђује да је било оправдано да се међу професионалним уметницима и оркестрима нађе и један овакав ансамбл. То је нешто што годинама негујемо и покушавамо да, с времена на време, када се то програмски уклапа, нађемо места за то у оквиру Номуса.
Што се тиче других ствари, одвијале су се отежано, и ту пре свега мислим на финансије, јер, по ко зна који пут, суочавате се с чињеницом да смо ми један од првих фестивала у години, не само у нашем граду, него вероватно и у региону, и да сваке године Номус реализујемо практично ишчекујући резултате конкурса. Ево, сада, два дана пре завршетка фестивала, имамо само чврста обећања, која су и новинари могли да чују на најавној конференцији, да су Новосадске музичке свечаности једна од најзначајнијих и најважнијих манифестација, и да ће им бити пружена безусловна подршка у реализацији. Али, искрено говорећи, резултати конкурса се тек очекују, најављено је њихово објављивање пред ускршње празнике, тачније 25. априла, и, наравно, увек постоји бојазан да ли ће све до краја и бити како се надамо.
Упркос чињеници да смо на републичком конкурсу добили двоструко мање средстава него прошле године, што нас је поприлично померило, морам да кажем да смо чак у једном тренутку размишљали о отказивању једног од концерата. Но, ипак смо сматрали да не би било фер да било ко испашта због тога што се догодило на конкурсу, поготово што је већ све договорено, и што је представљено новосадској публици. Резултат тог првог конкурса смо сазнали на дан отварања фестивала, и просто нисмо желели да кваримо наше славље и расположење, због отварања фестивала и тако квалитетног програма, и да већ тада отказујемо један од концерата.
Како се уопште у таквим условима планира програм за један фестивал, када је познато да инострани уметници имају испланиран календар годину дана унапред, и више?
– Музичка омладина Новог Сада планира тако што ми неке оквире већ годинама знамо, и они се нису померили. Рецимо, последње три, четири године, тај оквир је исти, и ми се стварно трудимо да, када планирамо фестивал, водимо рачуна колико новца имамо за хонораре, колико за хотеле и све друго, и упорно се држимо тог оквира. Да ли то и други раде, не знам. Ми смо у границама оног буyета који је био и прошле и претпрошле године. Међутим, изненађења су, као и увек, могућа и доживљавамо их, попут поменутог драстичног смањења износа на републичком конкурсу и поред оцене комисије да смо „угледан фестивал, дуге традиције, који сваке године нуди врхунски осмишљен програм и атрактивне извођаче”.
Имају ли страни уметници разумевања за то?
– Ми настојимо да приликом закључивања уговора децидно наведемо да ће исплата хонорара бити у року од најмање 30 до 45 дана за веће износе које ми, једноставно, не можемо да покривамо без новца са конкурса и који захтевају плаћање према иностранству. За износе који су релативно мањи и подношљивији, МОНС налази могућности да их уметницима што пре исплати. Оно што смо ми у Музичкој омладини научили јесте да будемо крајње искрени. Најважније је бити искрен и рећи уметницима шта је, и како је.
Знате ли већ у овом тренутку шта би се могло наћи у програму за следећи Номус?
– Не само за следећи. У сваком случају, наравно да постоји идеја водиља шта би могло да буде на следећем Номусу, мислим да ће бити веома занимљиво, јер досад нисмо имали фестивал какав би требало да буде следеће године. Наравно, не могу да кажем да ће сто одсто бити тако, јер ту је и уметничка директорка фестивала Марија Адамов, са којом би требало разговарати о томе, али имамо одређене смернице. Рецимо, Бетовенова музика ће свакако бити присутна, зато што је 250 година од његовог рођења, и било би незамисливо да таквог генија не дотакнемо.
И овогодишњи Номус се затвара његовом музиком.
– То је веза, ми смо то и најавили, да ће се са Бетовеном завршити овогодишњи фестивал и наговестити све што ће бити следеће године, али морам да кажем да и за 2021. уговарамо наступе. Постоји јако лепа идеја о сарадњи са Загребачким бијеналом, још једним од оних важних фестивала с некадашњих простора, чије се одржавање сада некако поклапа с нашим. Стално указујем на то да је потребно повезивање организација, градова, и фестивала, јер сами тешко да можемо све то да урадимо. Контактирали су нас такође и поједини наши уметници из иностранства, који би да учествују и на том загребачком фестивалу, а опет и да дођу у Нови Сад. То би био неки спој шведског оркестра, с уметницима с ових простора. Планира се веома занимљив програм и на самом отварању. Наравно, биће као и увек са нама и Војвођански симфонијски оркестар, тако да верујем да је пред нама лепа прича.
– Покушавамо да покажемо која су тренутна стремљења у свету, шта се и како ради. Ја сам препоносан на чињеницу да смо ми били други или трећи град у Европи који је чуо нови програм славног виолинисте Гидона Кремера, осмишљен под називом “Седам последњих Христових речи”, и да је то извео оркестар Кремерата Балтика. Поносан сам и што смо били трећи град у свету који је чуо недавно пронађену Листову оперу “Сарданапал”. То су стварно фантастични подаци, а сад, што то није за широке народне масе и догађаје за десет хиљада људи, ја се извињавам, али врло јасно треба да се определимо шта ми желимо и шта хоћемо - напомиње Милан Радуловић.
Н. Пејчић
