После скорашњег запаженог гостовања у граду побратиму Новог Сада, Норичу, Радослава Воргић Журжован и Јулија Бал представиле су се сада домаћој публици сличним избором дела широког стилског дијапазона, од барокних арија и романтичарских соло песама до вокалне лирике и инструменталних комада савремених аутора, који је на занимљив начин повезао музичка дела различитих епоха и разних поднебља, указујући на нити унутрашње блискости и духовне сродности које их спајају.
Концерт је отворен извођењима двеју арија из Хендлових опера, арије “Много желим, много се надам” из опере “Риналдо” и арије “Врати се мени” из опере “Алћина”, музички захтевних и технички врло комплексних комада, које је сопранисткиња Радослава Воргић Журжован донела суверено и ангажовано, у виртуозно оцртаним бујицама бриљантних колоратура успешно истичући емотивну димензију и интимну експресивност ове барокне музике. Велики допринос успешном извођења ових арија пружила је и пијанисткиња Јулија Бал, која је прецизно остварене клавирске деонице градила финим тонским нијансирањем, блиским племенитој прозрачности чембалског звука. У наставку вечери Јулија Бал је извела “Чакону у Г-дуру” Георга Фридриха Хендла, ефектно наглашавајући и контрастно супротстављајући развојне мелодијске токове овог ведрином прожетог, варијационо структурисаног комада. Уследиле су интерпретације три Брамсове соло песме са ознаком опуса 85, написане на немачким преводима српских народних песама, које су у тананом тумачењу Радославе Воргић Журжован зазвучале нежно и префињено, у отменом сјају романтичарске лиричности.
Други део концерта отворен је једним делом потпуно другачијег карактера и звука, композицијом “Молот” или “Маљ” за клавир соло, остварењем које је својевремено написала Јулија Бал, инспирисана документарцем истог наслова, који приказује злосрећну судбину белих пилића постављених на текућој траци, одакле оне који су здрави ваде и пакују за даљи транспорт, а оне друге на крају чека смртоносни маљ. Међу тим пилићима, приказаним у филму нашло се и једно црно, којег је по свему судећи, чекао крај под маљем, али, неким чудом ово пиле је избегло смрт и побегло је на слободу. Постакнута овом филмском причом
Јулија Бал је компоновала Прелудијум и фугато насловљен “Маљ”, са уводним делом реских хармонских сукоба и снажних ритмичких акцената из којег се развија пођеднако узнемирујући, жустри сплет брзих и оштрих мелодијских и мотивских покрета, а ова музика у њеном тумачењу добила је импресивно, моћно и потресно тонско уобличење. Потпуно другачију музичку атмосферу смирене рефлексивности донеле су интерпретације седам песама из циклуса
“Посланица љубави” еминентног енглеског композитора Yона Тавенера, компоноване на текстове српских монаха, које је сопранисткиња отпевала проживљено и деликатно, са правом мером истичући њихову дубоку и искрену религиозност.
Након тога чланице дуа су заједнички извеле три песме из Бритновог циклуса “На овом острву”, Јулија Бал је извела сопствену транкрипцију Етиде број 7 Еитора Вила Лобоса оригинално намењене гитари, а на самом завршетку вечери Радослава Воргић и Јулија Бал пружиле су публици још и једно занимљиво, осавремењено виђење Хендлове музике, арије из опере “Риналдо” у транскрипцији Јулије Бал, које је упечатљиво заокружило овај успешни музички догађај. После дужег аплауза слушалаца и поновљених позива за “бис”, Радослава Воргић Журжован и Јулија Бал пружиле су публици још и надахнуто тумачење композиције “Аве Марија” младе новосадске композиторке Станиславе Гајић.
Б. Хложан
