Музички уметник Раде Радивојевић као председник Удружења композитора Србије у кратком обраћању у коме је изразио најдубље саучешће породици Корнелија Бате Ковача, позвао је присутне на минут ћутања и препустио реч драмским и музичким уметницима да се опросте од преминулог пријатеља и колеге, симбола чувене “Корни групе”.
Глумац Светозар Цветковић је истакао да је у животу познавао тек неколико људи који су траг оставили у виду белешке на папиру.
“Бата Ковач један је од ретких људи који је доносио свој дневник сваког дана. Исписивао је трагове свог и нашег времена које је бележио нотама, мелодијама, увек окружен породицом и пријатељима. Бата је стварао свој музички дневник. Спајао је трендове, комбиновао прогресивну музику са класиком и другим правцима”, говорио је глумац Цветковић, који је са преминулим уметником саарађивао на неколико филмских остварења.
Он је навео да су Ковачева дела била плод реализованог и осмишљеног живота који је имао, а да је у каријери све толико различито стварао, и оставио трага у примењеној музици.
Цветковић је прочитао и писмо филмског редитеља Мише Радивојевића, који је радио са Батом Ковачем на разним пројектима.
Радивојевић је у писму исказао дубоко поштовање и дивљење стваралаштву свог колеге и похвалио његову аутентичност, где је подвукао да је увек музиком обогатио његове филмове.
Имали су сарадњу на даљину, када је Ковач радио у иностранству, те је редитељ био одушевљен како му је музичар враћао звучне и распеване филмске секвенце.
“Долазио је Ковач да гледа и неке моје представе. Био је диван наш Бата. Тужан сам данас, а истовремено и срећан што сам га познавао”, закључио је Светозар Цветковић.
Водитељ комеморације Милош Миловановић је истакао да је Корнелије Бата Ковач, родом из Ниша, био изузетан српски композитор, пијаниста, аранжер, чији је богат стваралачки опус био инспирисан рокенрол прогресивношћу, и непосредношћу поп израза.
Миловановић је подсетио да је Ковач писао музику за многе популарне извођаче - Здравка Чолића (хитови “Ти си ми у крви”, “Звао сам је Емили”, “Станица Подлугови”), Оливере Катарине, Бисере Велетанлић, Неде Украден, Лепе Брене и многих других поп звезда бивше Југославије.
Александар Филиповић испред Удружења композитора рекао је да му је тешка дужност да се данас опрости од великог уметника и да је вест о његовом одласку све много потресла.
“Од самих твојих почетака видело се одмах да си једна сасвим нова оригинална појава. Остао си темељна музичка снага. Доказао си да и композиција од 20 минута може да победи на фестивалу. Био си музички визионар који је спајао неспојиво”, обраћао се Филиповић у веома емотивном говору.
Своју прву композицију „Пусти тротоари“ Ковач је компоновао већ са 14 година (1956), а каријеру је започео 1961. године, и образовање је стекао на Музичкој академији у Сарајеву.
„Успевао си да ствараш на два нивоа, да једно буде питко и комерцијално, а друго прогресивно, уметнички. Пионир си био у томе, да подједнако успеваш да ствараш различите стилове, и први аутор наше прогресивне музике. Искрено, био си ми највећи музички узор, а нескромно те могу назвати и својим музичким оцем”, нагласио је Александар Филиповић и присетио се познанства са Батом давно на ФМУ када је музичар довео ћерку Александру Ковач на пријемни испит.
Тада су се упознали и Ковач га је освојио својим искреним шеретским осмехом и од тада су имали многе сарадње, које је све редом Филиповић веома волео.
“Мислим да многи нису свесни шта су од тебе научили и добили, колико си утицао на каријере музичара, певача. Толика плодна каријера као да их је било пет. Увек си могао да напишеш хит кад год си желео, али то ти није никад била главна намера. Привилегија је била познавати те, а бирао си само најбоље за сарадњу”, говорио је Филиповић и оценио да је тешко сабрати толики опус, јер је био непрегледан број различитих жанрова и праваца у његовом продуктивном стваралаштву.
“Твој одлазак се никада не може надокнадити, не постоје праве замене за личности као што си ти. Живећеш кроз твоје ћерке које су успешне у свом послу као музичарке, Александра и Кристина. Мој узор и инспирација ћеш вечно остати. Почивај у миру и вечитој хармонији”, закључио је Филиповић.
Слободан Марковић испред организације СОКОЈ представио је плодну каријеру Корнелија Ковача, и подсетио на историју, да је 1961. године основао свој први бенд „БКБ“, који је у то време постао поштовани џез трио и 1963. учествовали су на фестивалу „Ју џез“ у Бледу (Словенија).
„Немам текст пред собом, ништа нисам записао, говорићу једино из главе и срца. Јединствено значење за мене је било познавати Ковача. Сате и дане смо проводили снимајући музику заједно”, рекао је Марковић и додао да је Бата успевао да из њега извлачи и 150 посто свега.
“Бата је увек знао шта може све да очекује од људи са којима је сарађивао, тако и од мене. Да се разумемо, Здравка Чолића је створила музика Бате Ковача. Бата је свима животна инспирација”, закључио је Слободан Марковић (СОКОЈ).
Корнелије Ковач је писао музику за позориште, филмове и телевизију, и потписао више од 55 композиција, а од познатијих филмова су - “Уна”, “Бубе у глави”, “Хало такси”, “Љуби, љуби, ал'' главу не губи”.
Директор дискографске куће ПГП РТС, композитор Владимир Граић присетио се да је са 11 година слушао неке песме Здравка Чолића, и када је гледао списак аутора, запало му је за око да свуда пише Корнелије Бата Ковач.
Није му било јасно зашто је он свуда потписан, па су му објаснили да је то зато јер је Корнелије био веома свестран у музици - композитор, пијаниста, продуцент и аранжер.
„Био је музички револуционар. Померао је и цртао границе музике и композиција. Учинио је спојивим све неспојиво. Помогао ми је многим саветима да проширим музичке видике и напредујем и хвала му што је у толиком послу успео да одвоји неке микросекунде да ми се посвети. Бато, хвала”, закључио је Владимир Граић Граја.
