Песму са првог албума чувеног бенда "Године љубави" (1982), гитариста Александар Васиљевић Васа је, уз помоћ продуцента те плоче Саше Хабића, звучно приближио данашњим продукцијским стандардима, и тако су као резултат добили сингл "Као у боји (Alternative Version 2020)".
Сећам се да је било рано пре подне и да ми се јавило како је могуће сасвим рашити и поново зашити ту песму, а да она остане иста каква је била, открива Васиљевић.
Сама структура те песме трпи свакаква прекрајања, па сам сео за компјутер и прекројио је, али тако да остане иста, појаснио је.
Како каже, ово није ремикс, ово је слагалица.
Клавијатуриста бенда Зоран Вуловић Вуле, данас власник куће Лонг плеј, присећа се да је "Као у боји" написао исти дан када и култну баладу "Сиђи до реке" - можда најпознатију песму бенда, и наглашава да га је и сада "изненадила свежина песме и чињеница да се ништа није променило, да је и даље свака реч актуелна, и после 40 година енергија ''Шкрипца'' се није изгубила".
Могућност разних тумачења вишеслојних стихова песме сада визуелно истиче спот Теодоре Вуловић и Теодоре Петровић.
Тројица пријатеља из истог краја у Београду, Делча, Васа и Вуле, окупили су се око жеље да раде позоришне представе, а уз то су 1979. године одлучили да направе рок састав, коме су покушали дати упечатљиво име попут “Пролог за велики хаос” или “Фурије фуриозно фурају”.
Почетком 1980. године, придружују им се бубњар Милош Обреновић и басиста Александар Лукић Лука, а бенд у складу са својом тренутном ситуацијом узима име - “У шкрипцу”.
Некако је нормално да смо се Делча, Васа и ја нашли око позоришне представе, а да смо цео живот остали у музици, каже Вуловић.
Васиљевић се присећа судбоносног сусрета са Делчом: "Ишли смо у исту гимназију, али се никад нисмо дружили и једном смо се сасвим случајно срели на улици, и то баш поред те школе у којој се никад нисмо дружили, евоцирао је успомене Васиљевић.
Ја сам са собом вукао гитару, он усну хармонику, онда ми је рекао да његов комшија Вуле свира клавијатуре и да бисмо могли да свирамо нешто заједно, каже Васиљевић.
Након дискографског присуства на компилацији "Артистичка радна акција" (1981) и новоталасног дебија "Године љубави", "У шкрипцу" доживљавају велики пробој на југословенску сцену арт-рок албумом "О, је!" (Југотон 1983).
Следи хит мини албум "Нове године"(1983), да би након електро поп материјала "Будимо заједно" (1984), "У шкрипцу" привремено престали са радом.
Вуловић окупља бенд са новом поставом за ЦД "У шкрипцу" (1987).
У основи стара постава "Шкрипца" - Делча, Васа, Вуле и Лука (сада као гитариста), са новим басистом Дејаном Шкопељом Шкопијем и бубњарем Ратком Љубичићем - враћа се успешним поп рок албумом "Изгледа да ми смо сами" (1990), али бенд трајно престаје са радом 1992. године у време ратова и санкција.
Вуле закључује да је свакако Делча као певач обележио каријеру бенда.
Без тог гласа, то не би било то - Делча је био један од последњих ренесансних уметника, бавио се свим врстама уметности, талентован и немиран, каже Вуловић.
Делчић је био мултимедијални уметник - позоришни и телевизијски драматург - сценариста, дипломирао је на ФДУ управо драматургију, ТВ водитељ и уредник, глумац и соло музичар.
