Познати музичари на заједничком панелу: Потребно је основати Музички центар Србије

БЕОГРАД: Удружење креативне индустрије данас је одржало панел на тему “Домаће музичко стваралаштво” у просторијама Привредне коморе Србије (ПКС) у Београду, где је предложено да се оснује Музички центар Србије, као што постоји таква установа за домаћу кинематографију у нашој земљи.
е
Фото: Youtube Printscreen

Такође, музички уметници су се сложили да је неопходно да се изађе званично пред институције где би се препознале све потребе домаћих музичара данас.

На панелу у серији циклуса назива “Изазови креативне индустрије” је покренуто више веома значајних тема за музичку индустрију Србије, које се и даље налази у тешким изазовима, посебно након две године услед пандемије вируса Covid 19.

Тако су представници Удружења и говорници разговарали о присуству домаћег музичког стваралаштва у локалним и регионалним медијима, расподели јавних средстава и добара, значају заштите ауторских права, као и могућим идејама за решења и подстицаје за медије.

Приоритет организације панела посвећених креативној индустрији, како је истакнуто у ПКС, јесте да се расветле и јасно представе проблеми које ствара пиратерија - крађа производа стваралаштва, недовољна свест о подржавању домаће уметности и спора измена закона и пореских политика.

За достизање ових циљева неопходна је сарадња са институцијама Републике Србије, министарствима надлежним за културу, образовање, привреду и финансије.

Сви су изразили наду да ће у блиској будућности имати добру самоодрживост која ће довести до других прилика за развој музичке индустрије и стваралаштва.

Поп рок музичарка Ана Станић, председница Групације музичких извођача (ГМИ) и музичких аутора у ПКС-у била је модератор сусрета која је нагласила да је ово први од планираних барем три панела у блиској будућности.

Станић је истакла да је главни циљ да се положај музичке уметности побољша у нашој земљи и најавила да нека решења већ постоје.

"Присуство српске музике у домаћим медијима данас нам је главна тема. Рецимо, у свету, још раније Француска и Канада сматрају да музика не треба да се третира као роба, јер њен значај превазилази тржишну вредност. Код нас јесте суштина да имамо што више стваралаштва, нових албума, али и нових музичара, не увек истих имена", истакла је Ана Станић.

На панелу у публици је био уметник Марко Лоуис, који је подсетио да је раније било много више нових младих нада док је постојала позната ТВ емисија "Јелен топ 10".

Марко је открио да је у том периоду захваљујући емисији барем 30 нових музичара постало познато, а кад је пројекат угашен, даље као да ти млади више нису постојали.

Зато је Марко Стојановић Лоуис питао постоје ли конкретни кораци и идеја да се данас млади музички ствараоци истакну и сложио са констатацијом Ане Станић да је неопходно да се новим именима стално даје шанса за афирмацију.

Ана Станић је пружила на увид анализу земаља по Европи и региону, где је тако решено да у Канади радио станице имају обавезу да емитују барем 30 % домаће музике, Француска и Немачка мора пуштати у етар 50 %, док у неким земљама бивше Југославије (Словенија, Хрватска) тај износ је оквирно 40 % за емитовање домаће музике на државним медијима, и 25 % важи обавеза за комерцијалне, приватне телевизије или радио станице.

Музичар Милан Ђурђевић, фронтмен поп рок бенда “Неверне бебе”, истакао је да је сада најпотребније да се пажња усмери највише на институције које би морале да препознају све потребе домаће музике и њихових уметника и предложио да се пред њих изађе са овако важном темом и пружити им конкретне кораке, јер је по њему то суштина овог проблема.

Поп музичар Жељко Васић, заменик председнице ГМИ и музичких аутора ПКС и представник Удружења композитора Србије, нагласио је да мора да се веома јасно дефинише шта се данас подразумева под појмом "домаћа музика".

"Домаћа музика и музика региона, тако мора да се дефинише, да се одвоји. Да се вратимо у прошлост, након смрти друга Тита и распада Југославије, ми више немамо исту ситуацију, тако да све што нам долази из региона није домаћа музика. Односно, сваки музичар који је грађанин Србије, који плаћа порез држави, сматра се домаћим. То знаћи и да рецимо код нас Мађари или Власи, који живе у Србији, овде стварају музику, регулишу порез Србији, такође представљају домаћу музику", навео је Васић.

Он је објаснио ко су све уметници или позиције у музичкој индустрији који чине ствараоце, а на великом панелу је написана њихова структура ауторских права.

Тако уметнике чине - композитор са 33% права од емитовања, текстописац (17,50 %), аранжер (17,50 %), извођач (16 %) и продуцкија или дискограф (16 %).

“Француска кинематографија је одавно решила тај проблем, јер је донет закон да се 10 посто од сваке продате улазнице за биоскоп улаже у њихов Филмски центар, да би успешно опстала њихова индустрија филма у односу на Холивуд, све америчке филмове. Тако би требало да се примењује и на музику, посебно сада када је због корона вируса већ две године економска и здравствена криза”, навео је Васић, и дао инспирацију другим саговорницима за идеје.

Такио је реч добио Дејан Манојловић, председник Групације организација за остваривање колективних права, директор СОКОЈ-а - Организације музичких аутора Србије.

Манојловић је предложио да се оснује код нас Музички центар Србије, као што постоји Филмски центар Србије који располаже са озбиљним средствима и улаже их у многе пројекте на годишњем нивоу.

“На тај начин би Музички центар одвајао новац на наше потребе, албуме, промоције. Већ неко време постоји та идеја, мислим да би требало да се реализује. Из СОКОЈ-а смо приметили увелико да се у много већем замаху емитује у медијима страна музика, што је знак да нешто није у реду. Овако, Музички центар би промовисао домаћу индустрију у свету”, приметио је Манојловић испред СОКОЈ-а.

Он је подвукао да би требало да обавеза једног тела какво је Радио телевизија Србије (РТС) буде да што више промовише домаћу музику, да има веће обавезне квоте за емитовање српских музичара, а да остале комерцијалне и приватне телевизије саме процене коликим делом ће пуштати домаћу, а колико инострану музику.

Родољуб Стојановић, власник дискографске куће “Multimedia Music”, овде у функцији заменика председника Групације за музичку индустрију ПКС, говорио је уместо раније најављеног директора ПГП РТС-а Владимира Граића, који се изненада разболео.

“Како се налазимо у Привредној комори Србије, знам да се никоме неће свидети, али овде о музици говоримо као о - производу. Тако гледано, наша музика као извозни производ јако лоше се котира у региону, а цифре су поражавајуће. Привредна комора Србије брине о свим видовима привреде, тако да ту спада и домаћа музика. Зато музичка индустрија мора да заштити домаћи производ, да би српска музика имала свој бренд”, рекао је Родољуб Стојановић.

Како су навели, Удружење за креативну индустрију ПКС окупља преко 4.000 предузећа, више од 8.000 предузетника, док укупан број правних субјеката у креативној индустрији превазилази цифру од 21.000.

Само кинематографија Србије запошљава и ангажује више од 20 000 људи.

Креативна индустрија својим добрим функционисањем прелива приходе и на друге индустријске гране и у државни буџет, промовише земљу и одржава културни идентитет и превазилажење изазова са којима се сусреће креативна индустрија од велике је опште важности.

Рок музичар Ђорђе Давид, некада вокал бенда “Генерација 5”, надовезао се на тај термин “производ” и рекао да музика није исто што и производња сира, већ је музика - емоција.

“Често путујем по региону, и у колима док слушам музику на радију, наше музичаре чујем више у једној Републици Српској или Македонији него у Србији. А онда се возим четири сата кроз Хрватску, и не чујем ниједног јединог музичара одавде. Али зато тамо на радију и телевизији само емитују хрватске музичаре. Ми као да нисмо вредновани. Све овде присутне колеге, Ђуле Ван Gog, Милан Ђурђевић, Тијана Богићевић, Жељко Васић, требало би да се чују свуда, као што код нас оданде долазе сви и буду пуштени на медијима”, рекао је Ђорђе Давид и открио да више нема познатих музичких емисија на РТС-у, јер је чуо од уредника да им “такви пројекти нису исплативи”.

Маја Раковиц, потпредседница Групације радиодифузије у ПКС, власница Naxi Радија, подсетила је да је њен радио медиј који највише пушта домаћу музику, али је исто тако сигурна да и друге радио станице домаће музике (ЈАТ, Радио С...) свакако пуштају барем 50% српске извођаче.

“Како смо и споменули, потребно је да се РТС обавеже за емитовање домаћих аутора, као и све телевизије и радио станице са националном фреквенцијом. Тако ће бити решен део овог проблема, да не превагне страна музика”, закључила је Маја Раковиц на обимном панелу “Домаће музичко стваралаштво”.

EUR/RSD 117.1776
Најновије вести