Имеђу осталог, програм концерта обухвата седам аранжмана црногорских народних песама за глас и клавир, које потписује чувени руски композитор Алексеј Воробјов, затим неколико соло песама, па арије из опере „Балканска царица” италијанског композитора Дионизија де Сарна Сан Ђорђа по мотивима дела краља Николе, као и две арије владике Данила из ораторијума Николе Херцигоње „Горски вијенац”, које ће извести првак Баљшој театра, баритон Дмитри Трапезников. Уз Сару Вујошевић и Трапезникова, у програму учествују и баритон Дмитриј Гриних, пијаниста Павел Шестов, као и народни гуслар Рајко Радовић.
„С обзиром на то да добар део живота живим у иностранству, звезда водиља пројекта је промоција црногорске традиционалне културе и свега што је њено извориште“, појашњава у разговору за „Дневник” Сара Вујошевић.
„Како последњих година активно наступам на научним међународним конференцијама – где сам предавач из Црне Горе, који с научне основе проучава црногорски фолклор и његово баштињење, напослетку, како се црногорска трационална музика имплементира у нашим класичним делима – било је природно да наставим у том правцу и извођачки.“
Један од најупечатљивијих елемената пројекта „Благо Црне Горе” је свакако музички сусрет оперског гласа, школованог гласа, вашег гласа - и гусли?
„Креатор те идеје је моја маленкост, на шта сам посебно поносна, јер смо у овом пројекту отишли за још један корак даље у мисији промоције свеукупног културног блага Црне Горе. Ипак, не бих много причала о томе, пустила бих публику да сама да свој суд.“
Пројекат је до сада изведен десетак пута, између осталог и у Лондону. Да ли се и у којој мери, односно ком правцу, он временом развија?
„Стално се нешто мења, није неко узалуд рекао да управо идеје и креативност мењају свет на боље. Трудим се, као и моје колеге, да нама као извођачима овог пројекта увек буде нешто ново на репертоару, како нам извођење програма концерта „Благо Црне Горе” ни у једном случају не би изгубило онај диван осећај бумеранга емоције, који добијамо од радосне публике, неизоставно сваки пут. А тај осећај искључиво зависи од експресије уметника на сцени и колико је он инспирисан.“
Када реакција публике, о којој говорите, подстиче а када зна да обесхрабри уметника?
„У првом реду, свако извођење мора да подстиче, јер се у супротном смисао, тј. суштина губи. А када је извођење подстицајно, свака публика може бити права публика. Све зависи од уметника.“
Школовали сте глас, али сте и доктор музикологије. Шта вас је упутило музикологији и који је фокус Вашег интересовања на пољу теорије?
„Школовала сам се, пре специјализације и успешно окончаних двогодишњих магистарских студија у Москви, управо у Новом Саду, где сам завршила основне студије у класи чувене примадоне, предивног човека и велике даме, професорке Вере Ковач Виткаи. А ка музикологији су ме упутили чиста љубав према традицији, фолклору, томе како се она одражава у црногорским класичним делима и, између осталог, мали број радова који су написани на ту тему. У почетку је изгледало као Сизифов посао, али с обзиром на то да су ми увек јако добро ишли теоретски предмети, и уз сарадњу с врхунским стручњацима који су ме надоградили и изградили на том пољу, успела сам да завршим и своје прво научно дело. Књига је издата на руском језику, по одбрани докторске дисертације, у издању Министарства културе Руске Федерације. Свесна сам да је наука нешто чему у сваком тренутку, као индивидуа, мораш бити максимално посвећен. Зато ће време показати како ће се и у ком правцу даље одвијати мој професионални пут.“
М. Стајић
