– Назив дела, „Овај пољубац за цео свет“, заправо је стих из Шилерове „Оде радости”, који је Лудвиг ван Бетовен употребио у Деветој симфонији. Користећи ову директну референцу, и у својој евокативној сугестији да музика може бити нешто тако љубавно као пољубац за човечанство, „Тхис Киш фор тхе Њхоле Њорлд“ нуди уверење да звук симфонијског оркестра и уметност уопште и даље могу бити моћан лек, као што су били за Бетовена и друге уметнике кроз историју – изјавила је Александра Вребалов за „Дневник”.
Програм поменутог наступа Seattle Youth Symphony Orchestra, којим је дириговао музички директор ансамбла Хуан Фелипе Молано, поред композиције Александре Вребалов, обухватио је и дела Мануела Де Фаље и Николаја Римског-Корсакова. Због других обавеза новосадска композиторка није била у могућности да присуствује светској премијери свог дела, али је све време припрема оркестра била у видео-комуникацији са диригентом и младим музичарима...
– У питању су иначе два валцера који су преплетени савременим техникама, јер је идеја била да комад буде погодан за младе извођаче, што значи да сам морала да водим рачуна о њиховим техничким способностима, али и да он истовремено буде едукативног карактера. Дакле, није била поента у томе да само одсвирају дело, већ и да уче нову нотацију, као и да мало импровизују – наводи Александра Вребало.
Мароустоун фестивал је утемељен 1943. године и представља главни програм својеврсне оркестрске мајсторске радионице за напредне студенте музичаре на северозападном Пацифику, коју води маестро Молано. У току фестивала сваке недеље наступају три студентска оркестра под управом диригената и музичара светске класе, с тим да Мароустон такође укључује и студије камерне музике, односно мајсторске курсеве, приватне часове, као и концерте.
– Тешко је време за све, а посебно тешко за младе људе... Они одрастају гледајући човечанство какво оно не би требало да буде - у рату и грамзивости. Желела сам да им понудим нешто лепо и племенито — Бетовенов пример из историје — те да их кроз музику и Шилеров стих повежем са другим тешким временима када су уметници стајали на страну човечности, хуманизма... – порука је Александре Вребалов.
М. Стајић
