Занимљив мултимедијални програм “Дивљану у част" одржан је синоћ у Установи културе Пароброд у Београду поводом прославе рођендана чувеног музичара Владе Дивљана (1958-2015), те је тако вишеслојни догађај обухватио пројекцију филма, трибину и два концерта у два различита простора престонице.
Прво је одржана пројекцијапознатог документарног филма "Небеска тема" (2019) Младена Матичевића, а онда након тога трибина "Хајде да причамо о... Влади Дивљану" аутора и модератора Александра Ðуричића. На крају је одржан концерт бенда "(не)нормални" са хитовима Владе Дивљана.
О Дивљану су говорили: редитељ Младен Матичевић, новинарка Дубравка Марковић, музичари Зденко Колар, Душан Страјнић (Страy Догг) и Младен Јуричић Макс.
Такође, одржан је и концерт “4 Маљчика” двојице пијаниста Александра Шандорова и Немање Николића као спој Дивљана и Сергеја Прокофјева, на великој сцени Коларчеве задужбине.
Двојица уметника на клавиру су тај идејни концепт већ представили на истом месту крајем 2020. године такође на Владин рођендан 10. маја.
Александар Ðуричић, новинар и писац (аутор истакнуте књиге “Глоги” о глумцу Небојши Глоговцу) назвао је вече "Хајде да причамо о… Влади Дивљану" и позвао госте да из различитих углова представе лик и дело великог музичког уметника.
Редитељ Младен Матичевић је причао да се “упознао” са Дивљаном први пут преко телевизора, односно путем музичких спотова које је гледао на телевизији и одмах био одушевљен појавом групе “Идоли”.
Нисам у почетку схватао шта они то изводе, да ли су озбиљни или је то шала, забава. Иако то нисам као мали разумео, знао сам да је феноменално и генијално. Мој отац кога сам много волео, био је веома строг по том питању и њему се нису допадали “Идоли”, није прихватао тај стил, док су мени од почетка привукли пажњу, присећао се режисер '80-их година и појавом Новог таласа рокенрола.
Матичевић је рекао да није био близак пријатељ са Дивљаном, познавали су се, седели често у истом друштву, имали су међусобно поштовање и увек попричали када се сретну.
С једне стране то је и била олакшавајућа околност редитељу да снима филм о Дивљану, да не буде превише емотивно укључен, мада он сматра да је “његова смрт за све била узнемирујућа и шокантна”, а он сам је гајио снажне емоције према њему као човеку и уметнику.
“Небеска тема - Прича о Влади Дивљану” сценаристе и редитеља Младена Матичевића је дугометражни документарни филм са појединим елементима играног остварења о великану, господину, џентлмену рокенрол музике Влади Дивљану, како су медији музичара раније дефинисали.
У њему учествују најзначајнији аутори са еx-Yу простора, који су специјално за ову прилику снимили (и у филму изводе) нове верзије Владиних песама - Дарко Рундек, Срђан Гојковић Гиле и многи други.
Овакав ауторски приступ и велики број атрактивних учесника чини овај филм јединственим пројектом какав још није виђен на нашим просторима.
Толико великих музичких личности на једном месту био је изгледа могућ управо поводом оваквих околности, а то је одлазак Владе Дивљана. Мислим да би било теже у другачијем поводу и ситуацији спојити све њих, а овде су они били ту да се подигне споменик Дивљану. Сви су се радо одазвали мом позиву да учествују и причају о Влади у филму, неке од њих сам тек упознао, неке сам знао од раније, причао је редитељ о процесу рада на самом филму “Небеска тема”, који је дуго био на репертоару домаћих биоскопа, што је неуобичајено за документарце.
Музичка новинарка Дубравка Дуца Марковић, аутор чувене ТВ емисије “Хит месеца”, истакла је да је “Дивљан имао посебан дар да направи песму и да она заиста траје”, што је било јединствено код њега.
Марковић сматра да је албум “Одбрана и последњи дани” (1982, Југотон) рок састава “Идоли” сигурно један од најбољих југословенских албума икада, на нашим просторима.
Занимљиво је да и Дарко Рундек, фронтмен бивше новоталасне рок групе “Хаустор”, у филму “Небеска тема” говори управо о том албуму и присећа се да су му “Идоли” деловали на почетку каријере неозбиљно, као да су случајно упали у свет музике и гледао их је као неке “фићфириће” све до појаве албума “Одбрана и последњи дани”, када је занемео колико се одушевио и био распамећен тим ремек делом. Изгледа да сви деле мишљење да је тај албум прекретница у успешној каријери “Идола”, а сада обележава јубилеј - 40 година од настанка.
Данас уредница у Радио Београду, где води две емисије („Некад смо се добро зезали” и „Вечерас заједно“), Дубравка Марковић је дуго сматрана да је рођена сестра Владе Дивљана, јер помало и личе у лицу, тако да је тај мит или урбана легенда годинама кружила Београдом.
Она сматра да су те осамдесете године заиста биле веома лепе, јер су се тада сви дружили, били много блискији него данас, енергија коју су размењивали је била сјајна и слично су размишљали међусобно, и делили су љубав према рокенролу.
Један од оснивача антологијског новоталасног рок бенда “Идоли” Влада Дивљан касније у соло каријери је такође имао многе познате песме са својим пратећим саставима - “Олд Старс банд” и “(Не)Владина организација”, а живео је у Аустрији и тамо изградио запажену каријеруи композитора примењене музике за филмове, телевизију, позоришне представе или рекламе.
Верни пратилац у свим саставима је био бас гитариста Зденко Колар, сада актуелан са блуз бендом “Зона Б”. Колар се присећао сарадње са Дивљаном док су били заједно у “Идолима”, и у другим пројектима.
Било је то овако: само ме позове телефоном, пита ме шта радим и каже ми да одмах свратим на кафу. Тако је увек почињало, и онда ја одем, и крене стварање музике, говорио је Колар о тој Владиној спонтаности у креативности и навео да је увек било тешко одредити и предвидети која би песма постала хит.
Зденко Колар се из Земуна преселио давне 1963. године са родитејима у зграду где је живео Дивљан и он је био први дечак ког је упознао у том новом комшилуку, а убрзо и Божу Јовановића, два будућа музичка другара. Са њима је основао бенд “Фараони”, који је променио назив у “Хоплипе”, и имали су успешне школске свирке 1969, што је био Зденков почетак каријере.
Први озбиљнији бенд са Дивљаном је био “Звук улице” 1976. године, а радни назив састава им је био “Марилyн” према холивудској глумици Мерилин Монро којом су били тада опчињени.
Колар се присетио да су одлазили заједно на курс из гитаре у Универзитет "Браћа Стаменковић" код професора Бранка Перишића, а сада се та установа зове “Влада Дивљан”.
Музичар Душан Страјнић из алтернативног бенда “Страy Догг" (снимају песме само на енглеском језику) био је један од учесника у филму “Небеска тема”, а лично није никада имао прилику да упозна Дивљана, што му је веома жао. Са његовом музиком се упознао као мали првенствено преко албума “Влада и Гиле - Рокенрол за децу” (1989) који су створили Дивљан и Срђан Гојковић Гиле (Електрични оргазам), а сада те песме често пева својој деци, у чему ужива.
Страјнић је причао да је Дивљан веома утицао на његово стваралаштво, и да је сада у фази каријере када снима албум први пут на српском језику са неким другим саставом, што му прија као промена.
Путем Зоом платформе онлине се јавио из Загреба музичар Младен Јуричић Макс, велики пријатељ Дивљана, са којим је сарађивао као део “Љетњо Кино Биг бенда” и новог руха Владине песме “Само једну љубав имам”, а такође су и његове старе песме обукли у “ново одело”.
Данас на Владин рођендан на радио станицама Загреба су пуштане његове песме, и чинило ми се као да их чујем први пут, растуриле су ме. Влада је био амбасадор добре воље, повезивао је културу Србије и Хрватске. Срели смо се први пут осамдесетих година на Омладинском фестивалу у Суботици, када су учествовали сви тада новоталасни бендови - његови “Идоли”, “Шарло Акробата”, “Филм”, “Хаустор”, “Електрични оргазам”, присећао се музичар Младен Јуричић Маx, који је био члан бендова “Вјештице”, “Шо!Мазгоон,”, “Филм”, “Азра”.
Пре две године (2020) Макс је снимио песму посвећену Дивљану - ”7 нота 100 зивота”, како он сам каже, “тек мој мали допринос и велика жеља да сарадњу са Владом Дивљаном симболично продужим још једном песмом, а његов ведри дух да и даље буде са нама”.
Како су истакли организатори трибине у најави, симбол доброг живота, квалитетне музике и расположења које се носило у крчагу и делило са пријатељима, између свега осталог, био је и јесте Влада Дивљан.
