Учесници Номуса у Галерији Матице српске

НОВИ САД: Галерија Матице српске, која је недавно отворила врата за посетиоце, тренутно је домаћин и музичарима, који ће се у њеном простору поново наћи на концертном подијуму, и осетити радост заједничког свирања, након паузе због пандемије.
n
Фото: GMS

Музичари се тако враћају наступима, а овај први, који ће означити њихов полагани повратак на музичку сцену, иницирала је Музичка омладина Новог Сада, која је за ову прилику окупила учеснике овогодишњих Новосадских музичких свечаности, које ће бити одржане на јесен.  

Током два дана, у Галерији Матице српске окупљени су домаћи врхунски уметници: пијанисткиња Рита Кинка, обоисткиња Сања Ромић, кларинетиста Александар Тасић, фаготиста Немања Михаиловић и хорниста Теодор Благојевић, а повод је снимање квинтета Волфганга Амадеуса Моцарта и Лудвига ван Бетовена. Премијерно емитовање овог снимка биће реализовано на Фејсбук страницама и Јутјуб каналу Музичке омладине Новог Сада (Монс).

Музичка омладина Новог Сада иницирала је музички подухват, желећи да најави постепено враћање организовању програма и слушању уживо музичких догађаја, након два месеца тишине и изолације. Нешто што је нама, а верујемо и нашим посетиоцима, јако недостајало, истичу у Монсу.

Како наводе, хтели су да увертиру за нова, квалитетна, другачија и надају се и још богатија дешавања која нас очекују, а чија је круна Номус, направе у сарадњи с домаћим звездама и у нашој угледној институцији Галерији Матице српске, а да све то забележи и за емитовање припреми сјајна екипа састављена од професора и студената Катедре за аудиовизуелне медије Академије уметности у Новом Саду.

Дакле, ни избор уметника, сарадника, као ни репрезентативног простора Галерије Матице српске нису случајни. Исте ове истакнуте и баш овако окупљене музичаре, очекујемо на Номусу у октобру.

Неки од њих као угледни педагози раде на Академији уметности у Новом Саду, док други као врсни музичари свирају у Београдској филхармонији, а, како подсећају у Монсу, и новосадски академски и београдски оркестар су учесници овогодишњег Номуса. Ни Галерија Матице српске у којој се снимање одвија, није случајно сада одабрана, јер су управо у том простору планирани неки концерти овогодишњег Номуса. Биће то заправо наставак њихове дугогодишње сарадње, будући да су се и ранијих година ту одвијали фестивалски, и други програми Монса.

Иначе, Номус, који ове године слави јубиларних четрдесет година одржавања, најављен је под мотом “Бетовен и хероине” и посвећен је 250-годишњици рођења овог славног немачког композитора. Овогодишњи програм Номуса најављивао је Бетовенов маратон камерне музике, који је требало да траје три вечери у Галерији Матице српске. Поред његове камерне музике, у програму “Бетовен гранде”, у којем је у две концертне вечери требало да наступе Београдска филхармонија и Симфонијски оркестар и Хор РТС-а, очекивала су нас позната Бетовенова симфонијска и вокално-инструментална дела. Но, засад ћемо на овом првом посткарантинском концерту моћи да слушамо Бетовенову камерну музику, у условима који не угрожавају ни слушаоце ни извођаче, односно онлајн. Његова грандиозна дела, с великим бројем извођача, сачекаће још један период безбедносне провере, док се не стекну услови да поново буду изведена пред публиком.


У амбијенту Поклон-збирке Драгише Брашована

Специфичност ових наступа огледа се у томе што ће уметници свирати окружени предметима из приватне збирке архитекте Драгише Брашована које је Галерији Матице српске поклонула егова супруга Викторија Брашован. Огледала, комоде, витрине, фотеље, свећњаци, лустери, сатови, чинили су некада део животног простора једног великана, који је обележио развој модерне српске архитектуре и, како подсећају у Монсу, оставио Новом Саду једну од његових данас толико препознатљивих грађевина – зграду Бановине.


Бетовен је био опчињен природом и женама, свом својом интелектуалном снагом и надахнућем. Свеприсутне теме, транспарентно или метафорично представљене у његовим делима, иницирале су идеју да јубиларни Номус посветимо његовој годишњици и женама-дамама-хероинама...Жене у уметности и посебно женско уметничко писмо, такође су теме које су интересовале не само аналитичаре из области музичке уметности, већ и социологе, психологе, антропологе и бројне друге стручњаке. Драгоцене су биле и као музе и као извођачи музике, објашњавају у Монсу зашто мото овогодишњих 40. Новосадских музичких свечаности управо јесу Бетовен и жене-хероине.

Н. Пејчић

EUR/RSD 117.1776
Најновије вести