У тексту се наводи да је Балашевић остао широко популаран након ратова деведесетих година на нашим просторима.
- Балашевић је своју каријеру започео крајем седамдесетих и почетком осамдесетих година, прво наступајући у бендовима, пре него што је постао солиста са својом меком поп музиком и духовитим текстовима. Када се Југославија распала у етничком рату раних деведесетих, Балашевић се отворено успротивио национализму који је подгревао сукобе. Због његових ставова, главни медији у Србији избегавали су Балашевића током ратне ере - наводи се у тексту овог листа. „Вашингтон пост” је оценио да је Балашевић остао „вољен широм етнички подељеног балканског региона након ратова, пунећи концертне сале у свим земљама насталим из бивших југословенских република”.
Агенција Асошиејтед прес такође је пренела вест о смрти Ђорђа Балашевића, наводећи да су „његови наступи били чувени по коментарима на бини на разне теме” и такође су указали на његов антиратни став и противљење национализму. Вест су пренели и други амерички медији попут Еј-Би-Си њуз и Ју-Ес њуз.
Док се Новосађани већ други дан опраштају од омиљеног кантаутора, свећама и цвећем, изјавама неверице и жалости од њега се опраштају и пријатељи и колеге.
Тако је Раде Шербеџија изјавио да и даље не може да нађе речи којима би описао како се осећа након смрти Балашевића, и наводи да „када се догоди овако нешто, то је као елементарна непогода којој нема помоћи”. Са очима пуним суза рекао је да му је било тешко и да позове Оливеру, „Ђолетову божанствену музу” и да јој изјави саучешће.
- Он вас тера да се смејете кад би требало плакати и ту стоји величина тих људи, изузетних појава у нашим животима - навео је Шербеџија и рекао да је Балашевић савремени Чехов. - Он је за време рата и ужаса ставио све у бубањ да би рекао истину, и прозвао оне ужасне политичке лидере са свих страна који су криви, и онда је он за острашћене националисте постао упитан човек ком су замерали такву храброст. Нисам се сада расплакао само због њега, него због нове младости која је једина шанса за нашу будућност и срећнију земљу коју је и Ђоле сањао.
Здравко Чолић изјавио је да је затечен смрћу Ђорђа Балашевића, те да за тако великог човека и уметника мислите да вас никада неће напустити.
- Отишао је велики песник и мој велики пријатељ и зато ће свима нама остати огромна празнина. Ово је болан ударац. Ненадокнадив губитак за културни и јавни живот читавог региона, као и свих поштовалаца његове музике у свету. Отишао је један од најбољих. Хвала ти Ђоле за све - казао је Чолић..
Легенда Партизана Душко Вујошевић био је гост на концерту Балашевића 2017. године. Како је изјавио, не осећа се добро због смрти музичара.
- Кад одем на дијализу, то је неких четири и по сата, окрену неких 91 литар крви, 16-17 пута целу течност… Мене спашава што имам оне бежичне слушалице и слушам Ђорђа Балашевића. Он је велики песник. Велики песник… Велики кантаутор. Штета је што је потребно неко да умре како би га поштовали. Мени је жао оних ненаписаних стихова - поручио је Вујошевић.
Фронтмен Рибље чорбе, те некадашњи Балашевићев колега у бенду, Бора Ђорђевић, изјавио је саучешће породици, кратко поручивши да је Балашевић одличан песник и да је „почело жестоко одбројавање за нашу генерацију”.
Никола Којо каже да му је сваки стих, строфа и емоција Ђорђа Балашевића урезана дубоко у кожи:
- Почивај у миру, легендо музике. Лепо сећање си оставио иза себе. Живиш у нама. Поздрави све моје колеге горе на небу, посебно мог драгог кума Манду. Срешћемо се сви. Некад! Хвала ти на свему.
Пре свега, је ли обавезно да се баш свака година памти, запитао се Ђорђе Балашевић одговарајући, поткрај 2020, на новинарско питање „по чему ће памтити ову годину”.
- Није то баш сасвим у реду? Кад се једног дана, далеко било (али дошло близу), буду пребројавале године мог живота, и двехиљаде двадесета ће се ту незаслужено урачунати, уз све оне блиставе и величанствене Године Лавова. Година у знаку „бљака”! До недавно сам мислио да нема узалудније и протраћеније године од оне коју сам провео у ЈНА, пиџама-парти уз колективно гледање „ТВ Дневника”, бесомучно салутирање свакој шапки која наиђе, и оно гротескно копање „рова за лежећи став”, на Јакушевцу, надомак цивилизације, за моје схватање слободе и здравог разума представљали су пикове апсурда и бесмисла - присећао се тада Балашевић неких ранијих времена.
Рок критичар Пеца Поповић изјавио је да је Ђорђе Балашевић певао, писао и причао о темама којима се други нису на тај начин бавили. Како је навео, имао је своју поетику, речник, теме и своје војвођанско небо испод кога је стајао.
- Балашевић је на исти начин погађао генерације и генерације, васпитавао их и остављао дубок траг, као што је то пре њега радио Мика Антић. То исто, такође у Војводини, радио је Балашевић. И та Војводина, без обзира на то како је неко данас доживљава, без Ђорђа Балашевића више никада неће бити иста - закључак је Пеце Поповића.
Певач Масимо Савић поделио је на свом Фејсбук профилу Балашевићеву песму „Кад одем”:
- Нажалост, отишао си. И тугујем. Ријетко се овакви људи рађају. Овакав, у ствари, можда више никада - поручио је популарни певач.
Бранислав Лечић наводи да је у шоку због смрти југословенске звезде.
- Одлазио сам на његове концерте и уживао. Отишао је велики песник, не само музичар, него велики песник. Оставио је за собом песме које изазивају дрхтај срца и терају те на размишљање. Саучешће породици, веома сам потрешен овом вешћу - поручио је Лечић.
Н. Днв
