Ова изложба представља покушај уметника да на један специфичан начин оживи сећање на жртве и исприча причу о људима са именом и презименом, а не пручу о бројкама. Насупрот идеји да се страдали у логорима генерализују у бројке и на тај начин постају готово једна жртва, аутор кроз осам интимних прича открива жртве Јасеновца и повезује нас са њима и њиховим судбинама, рекла је Бељански Поповић за Танјуг.
Још једна посебност изложбе, како је додала, долази од цињенице да је аутор одабрао да кроз цело искуство прођемо само уз помоћ звука и тако сами развијамо слике у глави, осећамо, замишљамо и сједињујемо се са атмосфером коју је аутор желео да упијемо и доживимо.
Изложба ће у Култирном центру Србије у Паризу бити отворена до 16. априла.
Пре Париза та аудио изложба чији су аутори Дарко Николић и Богдан Шпањевић, била је организована у Београду, Крагујевцу, Параћину, Херцег Новом и Требињу.
Она доноси осам звучних записа и радиофонских прича о жртвама логора Јасеновац, а поставка је интерактивна и посетиоцима пружа могућност да кроз низ драмских активности постану учесници и ко-креатори прича.
Ораганизатори изложбе оцењују да "дискурс у коме број жртава постаје централни мотив - заправо замагљује читав низ чињеница и саму суштину феномена".
Жртве приказане само бројем, ма колики он био, никада за нас тако не постану лицности - јединствени, непоновљиви, стварни људи, који су имали своја имена, надања и жеље, већ остају заборављени у безименој маси сакривеној иза бројева у математици отуђења, навели су орагнизатори.
