Бранимир Димитријевић, у креативном свету познатији као Туцко, на домаћој и међународној креативној сцени радио је као као сценариста, редитељ, арт директор и креативни директор.
У присуству колега из Клуба лауреата, председника УЕПС-а, сарадника и пријатеља, добитнику је награду уручио наш познати редитељ Горан Марковић који је, између осталог рекао:
„У нашем послу није речено да талентовани морају по правилу бити и добри људи. Колико пута сам упознао веома креативне особе које су имали лош карактер и дивне људе који нису имали дара. Али у случају Туцка потрефило се да неко ко има златне руке, у исто време има и златну душу. Не зна се шта је у његовом животу испало важније: оно што је урадио или како је живео. Зато данас, када му се одаје признање за све што је створио, за небројена дела, важно је рећи да је његово стваралаштво пратило исто толико доброте и љубави. А то је у адвертајзингу јако тешко оствариво. То да врхунски радиш свој посао, да другима омогућујеш да се тиме баве, да живе од тога, а да останеш нетакнут, да не направиш нешто лоше, нечасно или, у најмању руку, сумњиво, и при том останеш ненаметљив, никада не истичући свој допринос. Ова награда би могла да мало уздрма Туцкову скромност и једном заувек покаже колико је важан Бранимир Димитријевић, наш пријатељ Туцко.”
На предлог Клуба лауреата, ова награда се сада додељује бијенално, а најновији лауреат придружио се Клубу лауреата који сачињавају најугледнија имена српског адвертајзинга.
Награда за животно дело УЕПС-а и даље је најзначајније признање струке истакнутим појединцима из области тржишних комуникација у Србији.
Досадашњи добитници су: Жозеф Лончар (1990), Драган Сакан (2000), Драган Косановић (2001), Владимир Чех (2002), Иво Лауренчић (2004), Тихомир Тодоровић (2005), Првослав Плавшић (2006), Зоран Симјановић, Миша Лукић и Борислав Миљковић (2007), проф. др Иван Штајнбергер (2008), Никола Вујанић (2009), Иван Станковић (2010), Срђан Шапер (2011), Срђан Богосављевић (2012), Дејан Бојовић Бојке (2013) и Надежда Миленковић (2014). Драгољуб Мићко Љубичић (2015) и Славимир Стојановић (2016).
