Изложбу творе једна инсталација и седам видео радова групе аутора који живе и стварају у Србији, САД, Норвешкој и Чешкој, а повод за њену реализацију је, по речима једне од ауторки, др Јасне Кујунџић Јованов, све учесталији проблем загађења животне средине и девастације природног окружења у којем живимо и које се одражава на климатске промене којима готово свакодневно сведочимо.
У поставку „Black Carbon“ укључени су радови тринаесторо савремених уметника – Џастина Брајса, Биљане Голубовић и Драгана Драгина, Рона Хата, Ђорђа Марковића, Снежане Петровиће, Маје Буџаров и Предрага Шиђанина, Луке Тилингера, Миљана Терзића, Снежане Сарасвати, те тандема Sinne Tollerud Bull и Драган Милетић – који стварају у различитим медијима, од области дигиталне уметности, фотографије, филма, до сликарства и графике. Они су као инспирацију за своје креације узели су честицу која представља продукт непотпуног сагоревања фосилних горива, у научним круговима познату као Black carbon, односно црни угљеник и представља главни састојак чађи. Ову честицу, односно „допринос“ угљеничних аеросола загађењу и њихов утицај на промену климе, први је осамдесетих година прошлог века, у време када је атмосферска загађења научна заједница сматрала маргиналним, дефинисао и научно описао физичар српског порекла Тихомир Новаков (1929-2015).
Родом из Сомбора, Новаков је студирао и докторирао на Београдском универзитету, а пост-докторске студије је завршио у области нуклеарне физике на Нобеловом иституту у Шведској. Током шесте деценије 20. века започео је професуру на БУ, док је истраживачку каријеру градио на Нуклеарном иституту у Винчи. На позив Универзитета Калифорније, Новаков је 1963. године отишао у САД, да би истраживања наставио у универзитетској лабораторији „Лоренс Беркли“.
„Проблем загађења, који се Новаков читавог живота бавио, постао је у наше време у толикој мери актуелан, да је прерастао у честу инспирацију уметничких истраживања. На трагу актуелности ове уметничке праксе, као и у жељи да укажемо на допринос Тихомира Новакова истраживању узрочника загађења животне средине и климатских промена, конципирана је изложба која носи назив његовог открића: Блацк Царбон, а интернационални састав уметничке екипе представља још један начин да се укаже на глобални значај проблема”, каже за „Дневник” др Јасна Кујунџић Јованов.
М. Стајић
