Ова монографска поставка настала је у сарадњи две националне музејске установе Галерије Матице српске и Народног музеја у Београду, а ауторка је др Снежана Мишић, музејски саветник која је докторирала управо на ликовном стваралаштву Ђуре Јакшића и годинама се посвећено бави делом овог уметника. На отварању ће говорити управница ГМС др Тијана Палковљевић Бугарски и директорка Народног музеја у Београду Бојана Борић Брешковић, ауторка поставке Снежана Мишић и министар културе и информисања Владан Вукосављевић.
Изложба обједињује 43 уметничка дела Ђуре Јакшића из неколико музејских колекција – по 17 из Галерије Матице српске и Народног музеја у Београду, као и из Музеја Југославије, Музеја града Београда, Народног музеја у Зрењанину, Народног музеја у Крагујевцу, Народног музеја Црне Горе на Цетињу, из Скупштине града Београда, манастира Гргетега и Враћевшнице, Српске православне црквене општине Српска Црња. Једна до сада непозната слика из приватног власништва ће први пут бити представљена јавности управо на овој изложби.
Управница ГМС др Тијана Палковљевић Бугарски и директорка музеја у Београду Бојана Борић Брешковић на конференцији за штампу, су се сложиле да су се са отварањем Народног музеја и реновиране зграде Матичине галерије стекли услови да се обнови сарадња две установе и започне нова фаза у развоју српске музеологије. Свесне заједничког циља оличеног у промоцији националне ликовне уметости најављују реализације великих изложби, спајањем дела из својих колекција, али и преплитањем знања стручњака својих кућа.
Свеобухватним прегледом, акцентоване су три главне тематске целине сликаревог опуса: портретно, религиозно и историјско сликарство, уз причу о животном путу Ђуре Јакшића, његовом уметничком и идејном формирању, каже ауторка изложбе Снежана Мишић.
Према њеним речима, за разлику од књижевног дела које је од самих почетака било прихваћено, ликовно стваралаштво Ђуре Јакшића је временом на различите начине тумачено и оцењивано - од почетног неразумевања, оспоравања вредности до поновног откривања и афирмације, чак истицања његовог сликарског израза као најаве модерене уметности.
У сарадњи с ФТН сачињена је мултимедијална презентација иконостаса из цркве у Српској Црњи, први велики сликарски посао младог Јакшића настао у његовом родном месту, а Студио 360 креирао је виртуелну шетњу кроз изложбу тако да ће она бити доступна ширем аудиторијуму.
Галерија МС по обичају осмишљавајући сваки детаљ поставке је у сарадњи са Академијом уметности урадила и ТВ спот у коме ликове са Јакшићеве чувене слике“Устанак Црногораца“ из 1862. „тумаче“ кустоси ГМС. Омоти од чоколадица су с мотивима с ове Јакшићеве слике, а посластичарница „Времеплов“ је осмислила нови „Ђурин колач“.
Сликарски опус употпуњен је делима Јакшићевог књижевног рада и одређеном архивском грађом: писмима, фотографијама и рукописима из фондова Матице српске, Музеја града Београда и Библиотеке Матице српске. Вербално-визуелно прожимање у Јакшићевом уметничком опусу и потпуније сагледавање и разумевање његовог уметничког стваралаштва биће представљено на овој изложби и звучним ефектима пошто ће уз поједине слике бити емитована и поезија овог уметника.
Током трајања изложбе биће реализован разноврстан пратећи програм: стручна тумачења и предавања, едукативни програми и креативне радионице за децу и младе. Изложбу прати и двојезични каталог, на српском и енглеском језику, са расправним текстом Снежане Мишић, хронологијом и каталогом радова, као и играно-документарни филм „Новосадски дани Ђуре Јакшића“ у продукцији Радио-телевизије Војводине снимљен поводом ове изложбе. Током трајања изложбе требало да изађе и књиге Снежане Мишић посвећена стваралаштву Ђуре Јакшића. У оквиру програма „Слика у гостима“ новосадска публика ће 18. и 19. маја бити у прилици да види најпознатији Јакшићев портрет „Девојка у плавом“, из колекције Народног музеја, а у исто време ГМС ће Београду уступити чувену слику Уроша Предића „Надурена девојчица“.
Изложба ће у Галерији Матице српске бити отворена до 21. јуна, а од 28. јуна до 15. септембра ће бити приказана и у Народном музеју у Београду у склопу програма обележавања 175 година овог музеја.
Н. Попов
