Вучић је оценио да је Бели Марковић у контексту вечите борбе крајности, стварао дубоко усађен у свом завичају и вери.
Ми некако инстинткивно, тумарајући између изазова увек нађемо начин да тами супротставимо светлост. У том тону обележавамо данас овај дан. Овде одвајкада влада мишљење да човек умире само ако умре сећање на њега. Судећи по ономе што данас видимо, дело Радована Белог Марковића остаће заувек уткано у сећање нашег народа, рекао је председник Србије.
Он је навео да у време свеопште ерозије морала, српски народ још увек зида духовни храм, свом оцу Светом Сави, и да исти Срби, којима се спочитава мањак воље и упорности, граде читав један град свом нобеловцу.
Академик Матија Бећковић, који је председник удружење “Бели Повлен”, које је организовало данашњу манифестацију, рекао је да је Кнежево поље на Повлену добило име по Белом Марковићу, кога је назвао “кнезом српског песништва”.
Када се боље загледамо, видимо да је тај споменик, одувек и био ту. Скулптор га је нашао у храсту, зачараног у храстовом језику, чим је Радован отпутовао Лајковачком пругом. Није га извајао, него је свог пријатеља избавио из дрвета, рекао је Бећковић.
Аутор скулптуре портрета у дрвету Радована Белог Марковића је његов пријатељ вајар из Лајковца Милутин Ранковић.
Свечано откривање скулптуре део је данас први пут одржане манифестције посвећене овом књижевнику у склопу које је и уручена награда “Бели” књижевнику, публицист и новинару из Београда Милошу Јефтићу за књигу “Отворена поља Радована Белог Марковића”.
Он је, захваљујући на награди, нагласио да му је драго што је први добитник награде која носи име по његовом пријатељу Белом Марковићу.
Очекујем да ће они који буду наставили пут Белимарковића кроз Повлем и српску мисао и бити ниосиоци ове награде знати да је Белимарковић велико и значајно име нашег духа, рекао је Јефтић.
