ФЕНОМЕН ЏЕРЕМАЈА О политичарима, утопији и швалерацији

Агилна „Чаробна књига“ је, настављајући објављивање стрип серијала „Џеремаја“ сценаристе и цртача Хермана Ипена (1938) - у тврдом повезу, пуном колору и врхунској штампи - знатижељним стрипољубцима понудила већ четврти том.
д
Фото: Промо

Епизоде 10 „Бумеранг“, 11 „Делта“ и 12 „Јулије и Ромеа“ објављене су 1984, 1985. и 1986. године, најпре у бројним стрип магазинима (међу њима је био и „Стрип арт“ уредника Ервина Рустемагића из СФР Југославије) а потом (годину или две после премијере) и у облику албума што је у то време био уобичајени манир (који је подразумевао да нису сви стрипови из часописа добијали своју „албумску“ верзију). Ипак, време великих стрип магазина било је на заласку највише због пада продаје који су, поред других узрока, изазвали и сами издавачи својим не превише разумним поступцима од којих је најважнији да је време између објављивања стрипа у наставцима и албума стално скраћивано, све док се стрипови нису одмах појављивали као албуми што је обесмишљавало куповину магазина.

„Џеремаја“ је у епизодама из овог тома потпуно формиран серијал (започет 1979) који Херман суверено води. Почетна поставка приче – авантуре двојице момака у свету који опстаје на згаришту бивших САД уништених ратом између црне и беле расе – шири се како на пољу личног одрастања и развоја главних јунака, тако и на нивоу све дубљег упознавања са различитим лицима (најновијег) Новог света. Тако љубавна веза лепе Лене и Џеремаје неће бити крунисана венчањем јер Џер не жели да остави на цедилу свог друга Курдија који, као и увек, запада у озбиљан сукоб са осионим силницима и бива ухваћен у унакрсној ватри класичне сачекуше; Лена нема разумевања за старо пријатељство и оставља несуђеног младожењу Џеремају. Другари настављу да лутају старим друмовима, вођени вечном глађу и беспарицом. Иако се серијал тако враћа својим почецима, авантуре су све сложеније и озбиљније. Тако се у „Бумерангу“ прича плете око локалних избора и мутних работа којима моћни политичар намерава да елиминише противника. Чини се да, иако је стари свет збрисан, модели владања, лагања бирача и бескрупулозне борбе за власт остају исти и чврсто везују улицкане политичаре и сирове криминалце. Отимачине и преваре и надаље су најлакши начин да се заради за живот, а тај циљ се остварује свим средствима. Можда је основна разлика од текуће нам савремености постојање простора за „личну иницијативу“ - тако у епизоди „Делта“ група авантуриста одлази у напуштену - дакле ничију - рафинерију да би тражила евентуалне резерве нафте која је у постапокалипричном свету и даље „црно злато“. Наравно, и други авантуристи имају исте идеје па је сукоб неминован (или је то, ипак, само слободна тржишна утакмица?).

У свету хаоса и беде идеја о утопији поново је привлачна јер се чини да ју је заиста могуће остварити. То мисли и група технократа која је изградила затворени „град из снова“

У свету хаоса и беде идеја о утопији поново је привлачна јер се чини да ју је заиста могуће остварити. То мисли и група технократа која је изградила затворени „град из снова“. Но, иза блиставих фасада није све сјајно јер граду требају многе руке за обављање свакодневних тривијалних, прљавих послова па се за њих ангажују невољници из околних логора (којима се намеће чврста, стриктна дисциплина и безусловна покорност). А долазак невољама натераних људи неминовно ће у малом рају изазвати проблеме, посебно ако су међу њима Џер и Курди. Дода ли се овоме мало вечне швалерације и бунтовна љубав двоје младих који одбијају да се купају - ето рецепта за брзу пропаст утопије коју побеђују непокорни елементи.

Херман спретно комбинује озбиљне елементе дешавања са пошалицама и враголијама градећи приче које су стриповски лаке, брзе и шармантне али се, истовремено, баве итекако важним друштвеним питањима. Не запостављају се ни духовни живот јунака (ма како сиромашан и рудимантаран био) као ни односи између актера приче, од обичних људи преко већих или мањих криминалаца, до „крупних риба“ (вођа банди и заједница). Уз ваљани заплет и разрешење, епизоде су раскошно нацртане и динамички сјајно монтиране, а понеке табле како ентеријера тако и екстеријера свакако ће измамити уздахе одушевљења. Једнако су упечатљиви призори рушевина и напуштених фабричких постројења, односно малих скрпљених насеобина као и они велелепних градова од стакла, челика, хрома и мермера. Велики допринос потпуном утиску дао је и изузетно сугестивни колор којим је Фрејмонд обогатио цртеж.

Илија Бакић

 

EUR/RSD 118.3950
Најновије вести