Ова изложба најављује се текстом „Персона“ Ане Професта која каже „за разлику од његових сад већ давних дана када је портрет био знак статуса и престижа, данас главни „непријатељ“ чину портретирања (и рецепцији портрета као уметничког дела) није недостатак новца или важности онога који се портретира, већ преплављеност јавног и виртуалног простора приказима људи што као да резултира не само тромошћу ока, већ се рађа и сумња да троми постају и наши умови и срца.
У којој мјери култура селфија и фокус на наш властити визуални приказ одређује како се понашамо, што осећамо, потиче ли нас или спутава да квалитетно комуницирамо с другима, омогућује ли нам да остваримо аутентичне и блиске односе или нас удаљава од њих? Шта од нашег „имаге“ остаје када кроз пукотину тренутка пробије ненамештен, неестетизиран, непланиран осјећај који разоткрива рањивост и људскост? Најбаналније речено, колико лица дневно стане у око, а да се оно не умори и постане неосетљиво? Ово су само нека од питања која чине темељ овог пројекта.
Изложба ће трајати до 22. новембра.
Н. П.
