Гојковић је, отварајући изложбу поводом обележавања 72 године Музеја примењене уметности и Међународне године стакла проглашене и подржане од стране УН, указала на музеолошку и образовну улогу коју Музеј већ деценијама има на културној сцени Србије.
‘‘Податак да овај Музеј поседује око 37.000 предмета примењене уметности, међу којима дела великог уметничког и историјског значаја, сведоче о важном месту које он заузима у културном животу Србије и Београда. Богате збирке метала и накита, намештаја, стакла, архитектуре, да поменем само неке, на првом месту приказују велику традицију примењене уметности на овим просторима“, рекла је Гојковић.
Министарка културе је нагласила да дела која се чувају у овом Музеју говоре о томе да смо одувек били земља културе и врхунских и надарених уметника, као и да је зато посебно важно што су у претходне две године у значајној мери интензивиране активности Музеја и на домаћем и на међународном плану и додала да поставка открива вредне збирке и приказује неке његове до сада мање видљиве стране.
‘‘Ова изложба даје веома добар пресек стакларства у примењеној уметности у Србији, у периоду од 1850. године до средине 20. века. Изложени предмети припадају збиркама бројних музеја, галерија, задужбина и других институција културе, што овом догађају даје додатну вредност. Сарадња међу установама и позајмица предмета ради њиховог излагања увек су добар пут ка већој атрактивности изложбе и привлачењу публике“, нагласила Гојковић.
Гојковић је подсетила да је на простору наше земље појава производње стакла означила нови степен индустријализације и модернизације читавог друштва, те да предмети од стакла нису имали само употребну вредност.
„Одлука Министарства културе да изгради први музеј стакларства у општини Параћин, даће снажан подстицај развоју ове области у нашој земљи. Данас са поносом можемо да кажемо да је реализација ове идеје започета, и то у граду који негује традицију производње стакла дужу од једног века“, напоменула је министарка културе и додала да се кроз збирке стакла овог и других музеја, може видети колики су утицај на производњу стакла имали актуелни и у време настанка доминантни уметнички стилови и правци.
Гојковић је указала на важност појаве стакларства у нашој земљи у 19. веку, имајући у виду да је оно отворило могућност и за афирмацију националних идеја, а у нешто мањој мери и за приказ снаге владајуће династије и државе. Према њеним речима, чаше и други предмети постајали су и ствар престижа и својеврсни симбол успостављања грађанске класе и приближавања европским уметничким круговима.
„Обавеза Министарства културе, установа и појединаца, јесте да наше драгоцено културно наслеђе и све оно вредно што су нам преци оставили буде што доступније и видљивије јавности. У том светлу, Министарство културе наставиће да пружа пуну подршку Музеју примењене уметности и свим другим музејима и галеријама како би што боље представили културно благо Србије на домаћој и међународној сцени“, закључила је Гојковић.
Биљана Јотић, в.д. директора МПУ, углавном је посетиоце подсећала на историјат Музеја кроз 72 године, на атмосферу између два светска рата, на 20-те године 20. века, када је пројектована и направљена прва зграда - палата у власништву адвоката др. Јакова Челебоновића. Након послератног процеса национализације, у зграду је усељен МПУ и прва збирка је формирана откупом разноликих уметнина које је више од 30 година сакупљао уметник и интелектуалац Љуба Ивановић.
Игор Тодоровић, председник Управног одбора МПУ, био је здравствено спречен да се појави на свечаном пред-отварању изложбе и прослави 72. рођендана МПУ, те је послао званично писмо у коме каже да МПУ слави те важне године свестан своје прошлости и загледан у будућност.
Према његовим речима, музеји су споменици који опорављају памћење, изазивају пажњу и иницирају знатижељу.
"Верујем да ће бити још многих остварених циљева, јер охрабрују најновије иницијативе и активације које МПУ спроводи", наводи се у писму Игора Тодоровића.
Изложба се састоји од 130 експоната и пратећег материјала МПУ, Завичајног музеја Јагодина, Народног музеја Кикинда, Етнографског музеја, Завичајног музеја Параћин, и других институција.
Свечано отварање изложбе заказано је и за сутра увече на истом месту у МПУ када ће говорник такође бити Биљана Јотић, в.д. директора МПУ, као и проф.др Игор Борозан (Филозофски факултет Унииверзитета у Београду) и Биљана Цвенковић - ауторка изложбе.
Ова репрезентативна изложба обухвата период од једног века кроз који се прати утемељење индустријализације стакла и улоге обликованог стакла као важног дела модернизацијских процеса српског друштва.
Улога обликованог стакла се прати кроз различите културне моделе где се учитавају националне, државне и личне тежње појединаца.
Сви експонати илуструју производњу најзначајнијих фабрика 19. и 20. века са територије Србије. Публици су први пут, у овом формату представљени најзначајнији предмети који осликавају грађанску културу свакодневице, означавају статус и идентитет појединаца и ширих културних кругова наших простора од средине 19. до прве половине 20. века.
Један од главних циљева изложбе је да на једном месту представи све најзначајније сачуване колекције стакла у Србији - династички и државни сервиси из фондова Историјског музеја Србије, Музеја Југославије, Музеја града Београда, Музеја у Смедереву и Задужбине краља Петра I на Опленцу.
