Серија фотографија има за тему путовање ка Немачкој и боравак у њој. У питању је један расути, тачкасти наратив, који се са различитих страна дотиче феномена привлачности Немачке, путовањима њиме узрокованим, одредиштима тих путовања.
Као део процеса миграција, стизања на одредиште, долазимо до питања асимилације, акултурације и различитости, наводи се у уметниковој најави изложбе.
„Отвара се питање количине различитости, дистанце која се толерише. У зависности од те дистанце, може доћи до разноликих, укључујући и веома ексцесивне исходе. Бивали су. Путовања возом. Железница и воз су двојако конотирани, како у интимном, романтичном кључу, као место/ не-место, тако и као погон који је широко коришћен као биополитичка алатка.”
У позиву на Вељовићеву изложбу у Новом Саду наводи се и то да за све актере на његовим фотографијама Немачка несумњиво представља место у које пројектују своје жеље. Зато аутор косристи слике/ призоре који реферишу на неке парадигматичне историјске моменте као што су Минхенски олимпијски стадион или Меморијални комплекс концентрационог логора Дахау, да би њиховим временским релативизовањем изградио назнаке једног могућег дистопијског исхода.
Вељовићев пројекат је делом компаративан – прати линије идентичних активности у различитим културалним контекстима, са идејом разлике, док се смештањем иницијално документарног материјала у специфично конструисан контекст долази до имагинаријума који гледаоца ставља у позицију да екстраполира/ машта/ стрепи о могућим исходима.
Изложбу “Миграције дестинације” је подржао “Роза Луксембург штифтунг”.
И. Б.
