Графике изложене на овој поставци атуор представља као асоцијативне пределе указујући да су оне садржајем сродне делима Стојана Ћелића и других сликара српског модернизма, који су у другој половини прошлог века стварали пејзаже као аутономне студије облика, на које се иначе и угледао трудећи се да му предели буду блиски визији модерног пејзажа.
- Најшире посматрано, моје графике могу поделити у три групе – пејзаже аморфних облика, пејзаже изразито геометризованих контура и пејзаже сведене на понављање одређеног знака. На чисте, равномерно обојене површине, повремено наносим изразито цртачке елементе. Намера ми је да докучим смисао и хармонију облика природе која опстаје, иако нарушене деловањем људи. Брдовиту и шумовиту земљу и обрађена поља у равници представљам као складно дело човека, несвесно естетски обликовано, истовремено независно попут персонализованог лика природе- каже аутор.- На мојим радовима свакако ће бити запажени и називи графика, који често носе наслове или стихове народних песама, потеклих из пасторалне сфере, некадашњег и новијег времена, као и стихове песника српског романтизма. У овом спајању различитих културних и субкултурних образаца, који се обично не перципирају у истом миљеу, покушавам да се духовито поигравам са уметничким жанровима. Пејзаж бива враћен у контекст из кога је овај жанр и произишао. Славко Луковић (Ужице, 1988) Уметничку школу је завршио у Ужицу, а Факултет ликовних уметности Одсек за графику у класи Добрице Бисенића у Београду, као и мастер студије у класи Жарка Смиљанића. Од 2014. запослен је као професор стручних предмета у Уметничкој школи у Ужицу. Изложба ће трајати до 7. августа.
Н. П.
