Изложба о групи КÔД у галерији Гетеовог института у Београду

У галерији „Мењачница“ Гете института у Берограду отворена је изложба „Дивља слобода уметничке авангарде.
tv, muzika, knjige, film, umetnost, pixabay
Фото: pixabay.com

Група КÔД у документима и времену“, посвећена животу, стварању и раду новосадске уметничке асоцијације, својеврсних родоначелника уметничке алтернативе и слободног израза. На изложби ауторке Тијане Поповић Пјешчић, приказана је временска линија најважнијих дешавања у животу уметника, који су на специфичан начин обликовали новосадску уметничку и интелектуалну сцену, будући да су, кроз ауторство у студентском листу „Индекс“ и критику тадашњих власти, бивали изопштени, па и кажњавани као дисиденти. И тај је период, по речима аутора књиге о групи КÔД и једног од њених протагониста, Славка Богдановића, умногоме обележио њихове каријере, па и животе.

– Графичарка Тијана Поповић Пјешчић радила је на уређењу велике монографије посвећене Групи КÔД, и желела је да направи тајмлајн. Гетеов институт желео је да га изложи. Е, сад, зашто Београд? Јер мислим да Нови Сад није заинтересован за чињеницу да је прошло 50 година откад је Група КÔД настала или престала да постоји. За пројекат Европске престонице културе био је важнији Раша Тодосијевић, који је проглашен за пророка авангардне уметности и који сад саопштава Новом Саду шта је била Трибина младих, а шта Католичка порта, шта смо били – ми. А он је почео да ради после нас. Дакле, кад Групе КÔД  више није било, тада су београдски уметници, укључујући и Марину Абрамовић, почели да схватају о чему је реч – каже Богдановић за „Дневник”.

Како је истакао Богдановић, 15. децембра ова изложба, у виду мултимедијалног догађаја, ипак се сели у Нови Сад. Градска управа за културу препознала је значај ове изложбе у културолошком и социолошком смислу, и новчано је подржала.

Шта чини окосницу изложбе? Временска оса најважнијих догађаја у студентском животу и паралелном уметничком раду Славка Богдановића, Мирослава Мандића, Мирка Радојичића, Слободана Тишме, Јанеза Коцијанчића и Бранка Андрића Андрле, који је убрзо по оснивању изашао из Групе.

А окосницу проблема, с којим се суочавала Група КÔД, како каже Богдановић, чинили су људи који су се крили иза Партије, проглашавајући их не само „обичним” дисидентима, већ користећи стаљинистички наратив. Зато је и књига која се њима бави трансдисциплинарна, с посебним нагласком на речник који су користили “јахачи културне апокалипсе”. Та свест је,  упозорава Богдановић, данас мутирала у неолиберално зло, на морбидан начин који се очитује страшним увредама на данашњој јавној сцени.

– Ми смо били авангарда на свој начин, нисмо били за социјалистички реализам, али нисмо били ни модернисти. Ми смо били нешто треће, и то је видљиво из књиге. Партија је то врло добро знала и осећала је опасност. Стога је то био у првом реду партијски, политички обрачун са Групом КÔД и са младом интелигенцијом у Новом Саду, а ту је био и „Индекс“. Миливој Бешлин пронашао је документе Централног комитета, о две тајне седнице о „непријатељима у земљи” и о опозиционој штампи. Наш „Индекс“ био је на листи опозиционих медија који, као, подржавају непријатељске снаге у земљи, и за то смо сазнали тек прошле године, а многа документа су и намерно уништена – наводи наш саговорник.

Како авангарда може да опстане у овом друштву, као покрет или серија покрета који морају да поставе правце и циљеве ка којима ће се кретати савремена уметничка мисао? Врло тешко, каже Богдановић, јер је на делу затирање културних трагова.

– Ми се нисмо суочили са својом прошлошћу, а ова изложба покушај је да се неке старе неправде макар и симболички исправе – 

Знак у времену

Истичући да је неоавангардна новосадску Група КÔД на самом почетку 70-их година прошлог века представљала изузетну појаву пре свега због свог храброг искорака у јавности, историчарка уметности професор емеритус др Ирина Суботић истиче да је она истовремено била и симболичан представник нове генерације. „Генерације која је смело иступала неконвенционалним понашањем и радовима – у литерарној, визуелној и активистичкој форми, с оправданим уверењем да уноси дух савремене креативне праксе која није ларпурлартистички окренута сопственим, личним интересовањима и интересима, већ представља знак времена, друштвену освешћеност и младалачку жељу за променама у правцу освајања уметничких, али и других слобода”, наводи др Ирина Суботић, уз напомену да је Богдановић веома студиозним приступом, као учесник, уметник, сведок, документариста и архивар, сакупио и обрадио – а као савестан правник затим представио и коментарисао, изванредно драгоцен материјал везан за Групу КÔД.

        И. Радоичић

EUR/RSD 117.1776
Најновије вести