Мирковић (Нови Сад, 1978) спада у ретко успешне младе ствараоце који је као стални је учесник на бројним ликовним манифестацијама, сајмовима и аукцијским кућама веома присутан на међународној сцени. Иако је вајар по образовању, аутор познатог Олимпијскиг сата у Београду, посебно се истакао у домену цртежа. У радовима, углавном великих формата, представља сцене из урбаног живота, готово филмске секвенце или ухваћене тренутке, погледе из авиона, прометне гужве, моћне машине, увлачећи нас у један свој црно-бели свет који, притом, неминовно постаје и докуменат једног времена.
До перфекције је усавршио цртачки поступак и употребу угљена тако незаменљивог медијума за контрасте које жели да постигне. Реч је о уметнику снажног и аутентичног израза, без обзира на сличне појаве у свету. Његов рад је веома експресиван и педантно, мајсторски изведен. Мирковић је јуче на свечаности у Галерији „Хаос“ рекао да режира сцене које касније претвара у цртеж.
Учинио сам процес настанка цртежа сложенијим. Пре него што почнем да цртам, организујем филмску поставку са глумцима и локацијама. Изрежирам сцену, "замрзнем је" па тек онда почнем да је цртам. Заправо цртам неке моје имагинарне филмове, казао је Мирковић и истакао да је за њега цртеж најосновнији ликовни израз, заправо најкраћи пут од идеје до забелешке, а са друге стране широко поље уметничког деловања у којем може да се изрази на интиман начин.
Академик Владимир Величковић је напоменуо да се први пут догодило да награда оде у руке само једног кандидата, да није било сумње да су његови радови били много бољи од свих осталих пристиглих на конкурс тако да нису имали дилему око одлуке ко је заслужио признање.
Четири похваљена кандидата: Милан Антић, Иван Шулетић, Жељко Радовић и Петар Сибиновић ће се представити са по једним радом – у доњем нивоу галерије.
Н. Попов
