Фокус ће при томе бити не само на радовима који су део збирке ГМС, него ће се пред публиком наћи и уметничка дела из Народног музеја Србије, Народног музеја Зрењанин, Матице српске, Музеја СПЦ, Музеја града Београда, Факултета ликовних уметности, загребачког Националног музеја модерне умјетности... као и слике из приватних колекција, од којих већина није до сада излагана.
– Када је ГМС обележава 150 година од оснивања, такође је била приређена изложба дела Уроша Предића, уметника који је захваљујући дугом животу и изузетном уметничком опусу, који броји више од 1.700 радова, стекао статус великана националне културе. Прошло је од тада четврт века, много се тога променило, па и у научном смислу, тако да смо се одлучили да, поштујући та нова истраживања националне уметности и нове методолошке приступе, сада понудимо један нови поглед на ликовно стваралаштво Уроша Предића. Било је тешко направити избор, али смо се водили тиме да уз она најрепрезентативнија дела, по којима је и најпознати, представимо и радове, који су изузетно важни у његовом опусу али нису до сада били доступни широј јавности – појаснила је ауторка изложбе др Снежана Мишић.
Урош Предић и Ђорђе Јовановић - у бронзи
Својевремено, у оквиру обележавања 125 година Галерије Матице српске, изливена је у бронзи скулптура Теодора Павловића, за 150. годишњицу Саве Текелије, а актуелни јубилеј пратиће изливање две скулптуре: аутопортрета Ђорђа Јовановића, који је као ауторов дар у гипсу годинама био у колекцији ГМС, те портрет Уроша Предића, дело новосадског уметника Луке Кулића.
Такође, у плану је изношење испред зграде ГМС још две скулптуре, чувеног „Гуслара” Ђорђа Јовановића и један женски акт Паје Радовановића.
Ретроспективном изложбом великана српске уметности почиње и обележавање 175 година од оснивања Галерије Матице српске. Следећег петка, 14. октобра, биће одржана Свечана академија посвећена овом великом јубилеју, за 28. октобар је планирана промоција монографије о ГМС „Понос нације”, док ће 5. новембра бити представљена књига о стваралаштву Уроша Предића. Заправо, свих предстојећих 365 дана програми Галерије биће у знаку 175 година трајања, при чему је као својеврсна кулминација замишљено отварање нове сталне поставке 1. јуна 2023.
– Оно на чему заснивамо обележавање јубилеја јесте фина хармонија између традиције и иновација. Наставићемо да радимо све оно што су радили наши претходници, али ћемо, као и досад, правити и искораке у домену конзервације, едукације и рада с публиком. Начином на који смо урадили изложбу „Урош Предић” желели смо да покажемо управо то: с једне стране традицију, поштовање, уважавање узорног сликара националне културе и слике Матице српске у целини, а да с друге стране применом савремених музеолошких приступа направимо један велики искорак и покажемо како Галерија може бити отворена за све – децу, тинејџере, најстарије суграђане, особ с инвалидитетом... – речи су управнице ГМС др Тијане Палковљевић Бугарски.
Сама изложба „Урош Предић. Живот посвећен лепоти и уметности” конципирана је тако да се представе основне тематске целине Предићевог стваралаштва, попут религиозног сликарства или оног инспирисаног националном историјом, а ту је и однос према Матици српској, чије је многе угледнике портретисао. У том смислу су међу изложеним делима Надурена девојчица, Косовка девојка, Девојка на студенцу, Весела браћа, Сироче на мајчином гробу, али и портрети Саве Текелије, Лазе Костића, Михајла Пупина... Истовремено, уводни део изложбе доноси обиље документарног материјала - избор из личне преписке, фотографије, сликареве предмете...
Идеја изложбу је и да се укаже на везе и утицаје европске уметности на Предићево сликарско формирање и његов уметнички опус. На том фону се указује на његово школовање у Бечу, где је добио и награду за најбољи студентски рад (управо „Надурена девојчица”), затим на осликавање здања парламента у аустријској престоници - нажалост, тај фриз на којем је радио страдао је у бомбардовању током Другог светског рата - као и на чињеницу да је добио Бронзану награду на Светској изложби у Паризу 1889. године. Већ и у том контексту сасвим је природно било да се овај вернисаж нађе унутар финалног програмског лука пројекта „Нови Сад - Европска престоница културе” под симболичним називом „Друга?Европа”...
Монографија на Брајевој азбуци
У оквиру изложбе „Урош Предић. Живот посвећен лепоти и уметности” Галерија Матице српске је осмислила посебан програм о великом сликару намењен најмлађим, урађен је у сарадњи са Милетом Поштићем стрип који има за циљ да тинејyерима приближи Предићев рад, припремљен је и УСБ стик са аудио-записима текстова из монографије, као и публикација на Брајевој азбуци, за слепе и слабовиде, прва такве врсте која је изашла под окриљем ГМС.
А све то употпуњује и документарни филм о стваралаштву једне од најзначајнијих личности српске уметности, аутора Блажа Поповића.
– Предић сведочи о ономе што ми јесмо, не само у смислу историјског наслеђа, него и националног идентитета као европског народа – изјавио је директор Фондације „Нови Сад – Европска престоница културе” Немања Миленковић. – Наравно да би било уреду да се под окриљем лука „Друга?Европа” нашао и, рецимо, Пикасо или неко сличан. Али кад имате Уроша Предића са оваквом изложбом, или Саву Шумановића, чији су радови изложени свега неколико метара даље, или Рашу Тодосијевића у Музеју савремене уметности Војводине, и сви у снажном европском оквиру, увек бих пре изабрао њих. Пикаса можете видети и на другом месту, док ми изнова и изнова морамо да понављамо новим генерацијама оно што некада можда подразумевамо.
Изложба „Урош Предић. Живот посвећен лепоти и уметности” трајаће до 31. јануара 2023. године.
М. Стајић
