Изложба и монографија представљају готово 40 година рада овог ликовног уметника који је огроман део каријере посветио дизајну у Српском народном позоришту. Бошковић је се на овај период осврнуо са поносом, зато што је током њега оформљена екипа за веома озбиљан и комплексан посао.
Управник Српског народног позоришта Зоран Ђерић је био радостан што се изложба и промоција монографије Радула Бошковића поклопила са 160 година од оснивања нашег најстаријег театра, показујући само један спектар од његових великих могућности.
Рецензент монографије “Уметност плаката”, Здравко Мићановић, професор дизајна у пензији, присетио се почетака Бошковићеве каријере, осамдесетих, када су плакати рађени данас битно измењеним техникама. У медију који је претпрео многе промене, Мићановић је посебно био задовољан што је Бошковић и у дигиталној ери сачувао непатворен однос према ликовном аспекту дизајнерског посла.
Уредник издања “Уметност плаката”, виши кустос Музеја савремене уметности Војводине Владимир Митровић, изразио је задовољство што је при настанку публикације сарађивало више културних институција. Митровић је открио да је базу чинио уметников поклон Музеју савремене уметности Војводине од 200 плаката, а да се заступљени текстови не баве само њима, него и историзацијом плаката и штампе уопште, као ширим аспектима.
- Један од најстаријих плаката код нас је онај из 1816. године, када је у Суботици гостовала мађарска трупа “Халаш“. На његовој полеђини је исписан текст признанице о зајму 12 форинти... Сликари потпуно мењају овај правац и плакат постаје “бастардна” форма, јер на себи носи и информацију о представи и ликовност - део је приче о примени и промени позоришног плаката кроз историју позоришног критичара и театролога Александра Милосављевића, који је званично отворио изложбу. - Радуле Бошковић је увек са миром и стрпљењем слушао мишљење редитеља, глумаца, управе позоришта и мирио их на начин да задржи руку, око и мисао аутора.
Осим у српском народном
позоришту, део изложбе “Уметност плаката” Радула Бошковића публика може да види и у фоајеу Културног центра Војводине “Милош Црњански”.
И. Бурић
