Дела долазе из Фондације Дино и Ернеста Сантарели, друштвено-корисне непрофитне организације која је настала са циљем да подстиче истраживање и ширење знања из историје уметности и историје Рима у Италији и иностранству, а кустоскиња је Данијела Ричи.
Изложбу организују Glocal Project Consulting, Италијански институт за културу у Београду и Музеј града Новог Сада, под покровитељством Амбасаде Републике Италије у Београду и Града Новог Сада, уз подршку Банке Интеза.
У каталогу изложбе пише да поставка води посетиоце кроз 19 векова историје римског колекционарства кроз 33 уметничка дела распоређена хронолошким редом од I века п.н.е. до XVIII века н.е.
Скулптуре, углавном од мермера, алабастера и порфира које на репрезентативан начин приказују развој уметности и стилских праваца у Риму, подељене су на портрете историјских личности или животиња и портрете паганских божанстава, сатира или светих божанстава.
Изложба, између осталог, садржи: портрет краљице Клеопатре VII, портрет Улпије Фелицитас који је вероватно био део надгробног споменика, низ мушких биста, затим ту се налази глава палмирског свештеника сврстана међу најбоље скулптуре Палмире.
Посетиоци могу видети и монументалну коњаничку статуу оријенталног стрелца, две скулптуре животиња: пса који лежи од жутог мермера, израђеног по узору на сличну скулптуру из В века п.н.е. која се чува у Акропољском музеју у Атини, и вепра који је припадао римском надгробном споменику.
Биће изложени и портрети Дидија Ђулијана и кардинала Марција Ђинетија, статуа богиње Дијане од мермера у боји, величанствена Весталка од алжирског алабастера и позлаћене бронзе и велика статуа Бахуса чију је рестаурацију реализовао неки од Бернинијевих сарадника у XVII веку.
Затим је ту и женски торзо Викторије или Нике са Дионисовом главом на богатој основи од мермера у боји типичан за римско колекционарство XVII века. Следе дела религиозног карактера попут Богородице са дететом Грегорија ди Лоренца, Арханђела Габријела и еухаристичког ћивота из радионице породице Гађини, која је стварала у Тичину, Ђенови и напослетку на Сицилији.
Изложба се завршава статуом Апостола Светог Бартоломеја.
Ова јединствена фигура потиче из иконографске традиције која се јавља у другој половини XVI века са првим научним публикацијама које истражују анатомију људског тела.
Ова изложба је имала прво представљање 2012. године у Палати Шара у Риму.
Пре поставке у Новом Саду, изложба је гостовала у Народном музеју Словеније у Љубљани и у Народном музеју Грузије у Тбилисију, а након Београда биће одржана у Буенос Ајресу, Монтевидеу и Сеулу.
