Основна идеја за изложбу врти се око фузије и контраста, света око нас и онога што је у нама самима, каже Маја Шкаљац Станошевић, историчарка уметности, наводећи да ауторку интригирају и инспиришу везе и конекције између људи и природе, осећања и чула, процеси сједињавања и стапања, мириси и додири… Све скулптуре, панои, зидне и подне инсталације су израђене у техници каменине у врло смелим комбинацијама са песком, стаклом и металним елементима. Целу поставку Маја Шкаљац Станошевић види као озбиљно припремљену и осмишљену игру форми, материјала и боја (црвена, црна и бела). Облици и симболи су пуни живота, материјали својим саставом, тврдоћом и компактношћу дају одређени моћни тон експонатима, а контрасти боја подсвесно утичу на посматрача и у нама изазивају различита емотивна стања. Називи радова („Точак”, „Вирус”, „Логореја “, Red Holes, Repercussion, Waves, „Прочишћење“, Дистанце… ) нас још јаче увлаче у представљену иконографију (круг, точак, рупа, таласи, бодље, вирус) и упућују нас на озбиљно промишљање о нашој стварности, о микро и макро свету на који нам ауторка својим ликовним језиком указује.
Сања Сремац (Београд, 1969) је визуелна уметница која се бави керамиком у форми скулптура и инсталација, спаја класичне и савремене стваралачке праксе. Дипломирала је на ФПУД-у на одсеку керамика и стакло. Од 1992. учествовала је на преко двеста жирираних групних изложби у земљи и иностранству, бројним колонијама, радионицама и фестивалима. Радови јој се налазе у приватним збиркама и установама културе. До сада је приредила 14 самосталних изложби. Поред керамике бави се дигиталним уметностима, а води и ликовну радионицу ,,Глинардина’’ за децу и одрасле.
Н. Попов
