Портрете Тамаре Паркс-Хеберт можемо окарактерисати као уметничко истраживање идентитета. Свако људско биће има лице у које уписујемо идентитет, константно конструишући/ деконструишући његово значење. Кроз целокупну историју уметности људско лице заузима једно од централних места истраживања и интересовања. Једно од питања које заокупља теоретичаре и критичаре визуелне уметности, нарочито до појаве фотографије, јесте успех визуелне уметности да створи, конструише наратив о идентитету портретисаног лица. Појавом фотографије сумње у “аутентичност” портрета бледе и нестају отворивши пут за преиспитивање наратива који настају у односу на фотографисано лице у међуигри персоналних и културних карактеристика, стереотипа, знања и претпоставки, наводи у најави изложбе Жељко Груловић.
Серија фотографија Тамаре Паркс-Херберт испитује портрете њених савременика који потичу из мултиуниверзума идентитета и култура савремених Сједињених Америчких Држава. Фотографишући портрете људи које среће у својој свакодневици, ауторка поставља важна питања о непрестаној флуидности идентитета и његових форми. У једном тренутку то може бити позиција жртве, у другом позиција насилника, уплашеног или храброг. Иако то ауторка не наглашава у свом раду, неумитно се отвара питање актуелности глобалног тренутка и историјског искуства Сједињених Америчких Држава као прве праве глобалне мултирасне, мултиконфесионалне и мултикултурне нације, у свету који све више постаје управо такав. Одатле се намеће питање да ли је свету који настаје потребан неки нов, другачији идентитет или је управо тај нови свет гарант трајности костантно хибридног идентитета, признања да смо сви скуп многих идентитета који граде сваку појединачну личност чинећи је аутентичном и важном.
И. Б.
