На изложби, која уједно објашњава какву је улогу у свему томе имала Савремена галерија Зрењанин, представљене су скулптуре из њеног фонда и фотографије скулптура које су постављене у кругу зрењанинских фабрика и установа. Аутор тих фотографија је познати зрењанински фотограф Јован Његовић Дрндак.
-Током више од тридесет година стварана је у Војводини, али и у Југославији, јавна уметност која је била репрезент развоја самоуправног социјализма, друштва које је подједнако развијало привреду и индустрију тако и културу и уметност. Заправо, спровођена је једна модернизација друштва у циљу обнове грађанског живота – рекла је на отварању изложбе виша кустоскиња Славица Жарковић.
Увођењем савремене уметности односно скулптура у јавне просторе, нарочито просторе намењене фабрикама и радницима, спровођен је један процес модернизације радничког друштва, али и самог града Зрењанина који се паралелно одвијао са модернизацијом саме индустрије, оценила је Славица Жарковић.
-На овај начин уметност је постајала доступна свима и могла је да допринесе побољшању квалитета живота људи у чијем се окружењу налази. Није више припадала само интелектуалној елити, што је нарочито погодовало идеји бескласног социјалистичког друштва. Данас је већи део ових скулптура у Зрењанину и околини препуштен да трпи различите транзиционе процесе стечаја и приватизације. Зато се надамо да ће ова изложба подстаћи нове власнике и надлежне институције да сачувају културно наслеђе које овај град поседује – закључила је Жарковић.
Прва иницијатива за реализацију скулптуре у слободном простору вероватно је уследила након изложбе радова насталих у ечанској колонији, реализоване октобра 1956. године. Тада се у каталогу изложбе нашла скулптура Јована Солдатовића „Дечак и срна”. Ова скулптура, заједно са још једном Солдатовићевом скулптуром, под називом „Коњ”, данас се налази у парку Градске куће у Зрењанину.
- У парку Каштела у Ечки 1968. је постављена скулптура Татјане Стефановић Зарин „Жена”, коју је Савременој галерији Зрењанин поклонио Комбинат „Серво Михаљ”. Иначе, у некадашњем комбинату се налази фонтана са скулптуром вајара Илије Коларовића из 1958. године – истакла је Жарковић.
У извештају о раду Савремене галерије Зрењанин из 1975. између осталог се наводи да је у колонији у Ечки, поред сликара, боравило и шест вајара који су израђивали уметничка дела у „Метинду”, односно „Шинвозу”. Жири је одлучио да се у простору око завршеног објекта „Метинда” реализују четири дела. У питању су радови Томислава Каузларића, Милије Нешића и две фонтане Милорада Тепавца. Данас се у кругу „Шинвоза” налазе само две скулптуре, а не зна се тачно када су фонтане уклоњене.
- Новембра 1975. године управник Савремене галерије Зрењанин Здравко Мандић се обратио „Житопродукту”, са предлогом да постане покровитељ једне изложбе. Највероватније је да је као продукт ове сарадње настала фонтана Александра Зарина под називом „Фонтана живота” 1977. године. Нажалост, нема документације која би поткрепила ову тврдњу конкретније, као ни докумунтације која би расветлила поводе за настанак скулптуре за фонтану „Жена која плива” Антона Краљића из 1978. године, у кругу некадашње фабрике тепиха „Пролетер”, и скулптуре „Жар птица” Нандора Глида из 1979. године, испред зграде некадашњег НИС - Нафтагаса. Испред ове зграде се налази и једна скулптура Јована Солдатовића за коју се не зна када је настала – рекла је Жарковић.
Ж. Балабан
