Како се наводи у саопштењу, заједнички именитељ писама које су академици упутили Одбору, јесте да се "право на лично мишљење, као и на његово изражавање, никоме не може ускратити и да је неприкладно и неприхватљиво прозивање чланова САНУ да се појединачно изјашњавају по принципу "да или не" на питање које предлагач самог поступка поставља, већ и због добро познатих политичких и историјских асоцијација које такав захтев буди.
У саопштењу се између осталог наводи да су "чланови САНУ у дугом низу година били потпуно слободни да се изјашњавају о проблему Косова и Метохије на најразличитије начине (многи су ту могућност искористили и користе је), да би их неко ко то није уочио прозивао да своје претходно образложене ставове укратко понове по његовом диктату".
Из Извршног одбора САНУ напомињу да је "огромна већина академика јасно дала подршку Председништву, Извршном одбору и председнику САНУ да наставе са радом".
"Степен ове подршке знатно подиже захтеве за још одговорнијим деловањем, али и указује да је неприхватљива атмосфера која се креира у делу јавности да се проблем КиМ великим делом прелама баш у САНУ, која као да постаје некаква парадигма за решавање читавог овог проблема. То једноставно није тачно: ради се о проблему који нити је генерисан уз учешће САНУ, нити је она икада била званично позивана да учествује у његовом решавању. Академија за то нема ни формалне могућности, ни овлашћења", наводи се у саопштењу Извршног одбора САНУ.
На крају саопштења из Извршног одбора САНУ подсећају да "САНУ као институција, укључујући и већину њених института, већ деценијама, а и данас, даје и нуди сакупљени и истражени материјал, знатним делом већ и дигитализован, публикује податке, мишљења и анализе засноване на научној и уметничкој истини".
