У поставку су укључени су радови тринаесторо савремених уметника – Џастина Брајса, Биљане Голубовић и Драгана Драгина, Рона Хата, Ђорђа Марковића, Снежане Петровиће, Маје Буџаров и Предрага Шиђанина, Луке Тилингера, Миљана Терзића, Снежане Сарасвати, те тандема Синне Толлеруд Булл и Драган Милетић – који стварају у различитим медијима, од области дигиталне уметности, фотографије, филма, до сликарства и графике.
Они су као инспирацију за своје креације узели честицу која представља продукт непотпуног сагоревања фосилних горива, у научним круговима познату као black carbon, односно црни угљеник и представља главни састојак чађи. Ову честицу, односно „допринос“ угљеничних аеросола загађењу и њихов утицај на промену климе, први је осамдесетих година прошлог века, у време када је атмосферска загађења научна заједница сматрала маргиналним, дефинисао и научно описао Тихомир Новаков (1929-2015), амерички физичар родом из Сомбора.
– Изложба „Black Carbon” у Београду имала је ту срећу или несрећу да буде приређена усред лета – каже за „Дневник” Јасне Кујунџић Јованов. – И поред тога је забележена солидна посета и реакције су биле доста позитивне, мада је било и оних које је концепт изненадио, иако изложбе инспирисане еколошким мотивима нису више реткост. Али ипак је у питању изложбу посвећена једном научнику и одређеном феномену из домена природних наука. Оно што ће разликовати поставку у Сомбору од београдске је чињеница да ће бити приређена у биоскопској сали, где ће панои бити на зидовима, док ће пројекција ићи на филмском платну.
Тематско одређење уметничке изложбе није новина, али је, чини се, у последње време све присутније у светским галеријама?
– Све више модерних уметника се усмерава на једну област, на уметничку интерпретацију једног проблема, једног феномена, па је сад лакше направити такве, тематске изложбе. Ето, могуће је и код нас. Показало се да је могуће окупити различите уметника, и наше и из иностранства, који се баве еколошким проблемима и којима смо могли да упутимо позив да нам или пошаљу неки свој стари рад који кореспондира с појмом „блацк царнонс”, или да ураде нешто потпуно ново на ту тему.
„Black Carbon” после Сомбора?
– Први следећи корак је поставка у Инђији, у Галерији „Куће Војновића”, планирана за новембар. У преговорима смо и са Драганом Драгином и Биљаном Голубовић, чији рад је део „Black Carbon”, да изложба оде у једну прашку галерију, која у свом фокусу има дигиталну уметност, а посебно их интригира тема екологије.
У припреми је и изложба „Даница Јовановић. Неостварени снови”?
– Изложба би требало да буде отворена 1. октобра у Музеју „Haus im Moos” у Карлсхулду. То је место поред Минхена где живе Немци који су после Другог светског рата отишли из Бешке. Карлсхулд и Бешка су 2010. потписали Споразум о партнерству, на темељу којег се развила сарадња у многим областима, а пре свега на пољу културе. И идеја је била да се десетогодишњица тог партнерства обележи изложбом посвећеној првој српској академској сликарки Даници Јовановић, која је рођена у Бешки а неколико година је студирала у Минхену. Та изложба „Неостварени снови” биће документарног карактера, будући да се у Карлсхулд не носе њена дела, већ се путем паноа, различитих докумената, копија радова, дигиталних фрагмената... реконструишу њен живот и стваралаштво по етапама. Изложбу ће пратити вођења, као и ТВ филм, који се управо преводи на немачки језик, а будући да ће трајати пуних годину, биће то добра прилика да се име Данице Јовановић презентује немачкој јавности.
Шта после „Неостварених снова”?
– Изгледа да не могу да се одвојим од Данице Јовановић. У склопу пројекта Нови Сад - Европска престоница културе 2022. године у оквиру програмског лука „Хероине” требало би да, са већом групом сарадника, реализујем изложбу „Из женског угла”, на којој ћемо приказати 11 значајних уметница које су учествовале у фундирању српске културе. Међу њима је, свакако, и Даница Јовановић, па глумица Драга Спасић, оперска дива Султана Цијук, сликарка Зуска Медвеђова, фотографкиња Мара Богдановић... А ту је и Ила Кофлер, која није нарочито позната широј јавност, али је у питању једно од најцењенијих имена у свету фотографије животиња и чији је рад инспирисао америчког редитеља Хауарда Хокса па ће по узору на њу у у култном филму „Хатари”!” са Џоном Вејном конципирати лик новинарке коју тумачи Елса Мартинели. Ила је део младости провела у Београду, где је завршила уметничку школу, вајарски одсек код Петра Палавинчинија, и из тог периода има доста материјала. Та изложба ће бити у Галерији Културног центра у Сремским Карловцима и документарног је карактера, имамо доста материјала, биће презентована и до сада непозната или мање позната грађа којом ћемо указати на значај свих тих личности које помињем, при чему је идеја да се све обликује као једна велика сценографија.
М. Стајић
