Рижото је неизоставни део јеловника у скоро сваком ресторану, посебно популаран у новије време, омиљено је јело многих од нас. Занимљиво је да, када правимо, пилав или ђувеч, у њих обично стављамо ПИРИНАЧ, а не РИЖУ. Једемо чоколаду С РИЖОМ, а не с ПИРИНЧЕМ. Купује се ПИРИНЧАНО БРАШНО, а не РИЖИНО. Некад се користи један назив, некад други, а, у ствари, мисли се на исто.
Реч ПИРИНАЧ је турцизам персијског порекла. Ова прастара биљка настала је, тако се бар претпоставља, од дивљих врста на подручју од јужне Индије до Кине, па отуда и њена имена – биринџ и ориза (лат. Oryza sativa) – потичу из санскрта.
У српском језику постоје још и облици пиринч и пиринџа. Пиринчиште је њива на којој се узгаја пиринач, а пиринчар је онај који гаји ову житарицу.
Поред чешће употребљаваног пиринча, користи се и реч РИЖА. Пиринчано поље назива се и рижиште, а рижар је радник на том пољу. Од речи ОРИЗА потичу називи за пиринач у већини европских, као и у руском језику (reis, rice, riz, riso, ris). И код нас су забележени облици: риж, рижкаша, ришкаша.
Једите пиринач! У Азији постоји легенда о томе да је Буда рекао да „пиринач утољује глад, гаси жеђ, јача организам и олакшава варење”.
Н. Мирковић
