Та имена се, разумљиво, пишу латиницом. Али, како у новинским текстовима написати ту речи? Превешћете га, написати латиницом или транскрибовати?
Транскрипција у лингвистици представља преношење звукова из једног језика у други писаним симболима. У писању туђих властитих имена и израза у стандардном српском језику примењују се два поступка — прилагођено (примењиво и у ћирилици и у латиници) и изворно писање (примењиво само у латиници).
Како, у ћириличном тексту, написати, нпр. Fashion Week? Ту се може срести права пролећна пијаца транскрибованих синтагми: фешн вик, фешон вик, фашн вик... Зашто не бисмо написали просто Недеља моде? Не знам, влада тешко помодарство и жеља да се звучи што „светскије”, да се буде што више „ин”...
Кад смо већ код имена, прошетајте градом и обратите пажњу на имена локала... Шарениш, од најобичнијих, до оних који садрже читаву реченицу, са субјектом и предикатом... али свака реч је написана великим почетним словом! Опет по угледу на енглески језик... Неки су се досетили и цео назив написали верзалом (све великим словима), да не би било грешке!
Зачетник српске државе Стефан Немања оставио је завештање свом народу: „Чувајте, чедо моје мило, језик као земљу. Реч се може изгубити као град, као земља, као душа. А шта је народ изгуби ли језик, земљу, душу?”
Толико.
Н. Мирковић
