Црта се употребљава и као знак интерпункције и као правописни знак! Кад је знак интерпункције она означава паузу (Све је било добро, а сад – видиш и сам.). Затим издваја уметнуте делове у реченици (Код нас се – тако се бар прича – увек добро јело.) Може да означава, да нас уводи у нешто неочекивано (Утрчали смо у кућу, кад тамо – он!)
У писаним медијима, новинама најчешће, у наслову замењује предикат (Партизан и Звезда - нерешено). Уводи, у неком тексту, објашњење значења (лат. Панта реи – све тече). На крају, замењује знаке навода у дијалогу:
- Дошао си? – рече Марија.
- Да, управо сам допутовао – рекао је уморно Зоран.
Као правописни знак, црта има значење „до” (5-6 метара, 20-25 степени) Означава и везу два или више имена (Пруга Суботица – Нови Сад – Београд; Вођени су разговори на релацији САД - Русија)
Цртица (тире или дивиз – штампарски појмови) је само правописни знак. Она се употребљава у полусложеницама, а пише се увек без размака!
Користи се у сложеним придевима: енглеско-српски речник, културно-уметничко друштво… Затим, у двоструким презименима (али женским: Драгана Јовановић-Поповић), у двоструким именима (француским!) Жан-Пол, Жан-Жак, Мари-Терез… У спојевима речи кад се узајамно одређују (како-тако, брже-боље, наврат-нанос), у приближним ознакама (девет-десет, годину-две)…
Наташа Мирковић
