Погађате – то је кинески пијац преко пута Футошке пијаце, па мали у шрек! Све је унутра, то је мала кинеска четврт насред Булевара!
Њихов живот одвија се баш тамо јер они раде 364 дана у години... Онај један је резервисан за кинеску Нову годину... негде у пролеће.
Одувек сам желела да научим нешто од тог језика, али само кад помислим на хиљаде знакова... Покушаћу да објасним само делић тог лавиринта знакова!
Други и трећи слог у кинеским именима људи чине целину, па су раније (у скоро свим европским језицима) спајани цртицом, нпр. Мао Це-тунг. У српском језику се погрешно писало Мао Це Тунг. Истовремено, дошло је до фонетских (гласовних) промена у односу на ранију транскрипцију. Тако сад пишемо Мао Цедунг, Џоу Енлај (уместо Чу Ен Лај), Денг Сјаопинг (уместо Тенг Хсијао Пинг)...
Устаљене облике не треба мењати, па ће остати ПЕКИНГ (не БЕЈЂИНГ), ШАНГАЈ (а не ШАНГ-ХАЈ), КОНФУЧИЈЕ или КОНФУЦИЈЕ ( не КУНГ ФУЦЕ), ЛАО ЦЕ...
И још нешто, чисто онако успут, именица КИМОНО је мушког рода – у једнини, а у множини је средњег (ТА КИМОНА као ТА ДЕЦА).
Сад кад смо нешто научили идемо сви у ЧАЈНИЗ МОЛ!
Наташа Мирковић
