Један од њих је трпни придев (ако хоћете и пасивни партицип) који означава да се на некоме или нечему вршила или извршила нека радња, тј. да неко трпи вршење радње.
Трпни придев се гради само од прелазних глагола. Да се подсетимо - прелазни глаголи су они који захтевају објекат! Ако уз глагол можемо да поставимо питање ШТА? и добијемо смислен одговор – то је прелазни глагол! На пример: прелазни глагол је ЧИТАТИ (шта? - књигу), док је
СЕДЕТИ непрелазни јер уз њефа не можемо поставити питање шта?
Ипак, од неких непрелазних глагола направљени су трпни придеви који су ушли у свакодневну примену: ПРЕУРАЊЕН, НАЧИТАН, ПРЕНАГЉЕН...
Погрешан је облик СУДАРЕНА возила и не би требало користити синтагме ОТЕЧЕНЕ ноге, ЦРКНУТИ миш! Уместо тога правилније је ОТЕКЛЕ ноге и УГИНУЛИ миш...
Глагол УСЕЛИТИ је посебан пример, јер се од њега прави трпни придев УСЕЉЕН који није граматички исправан, али због недостатка бољег – мора се прихватити (УСЕЉЕН стан – усељава се човек, а не стан).
Ако стоји уз неку одредбу трпни придев мора доћи иза именице на коју се односи. Погрешно је: Могу се јавити сви ЗАИНТЕРЕСОВАНИ ГРАЂАНИ...
Требало би: Сви грађани (који су) ЗАИНТЕРЕСОВАНИ за...
Погрешни су спојеви НИКАД ПРЕЖАЉЕН и НИГДЕ ЗАБЕЛЕЖЕН (требало би НИКАД НЕПРЕЖАЉЕН и НИГДЕ НЕЗАБЕЛЕЖЕН)... по правилу о двострукој негацији! Једино се уз прилог НИМАЛО користи глагол у потврдном облику (НИМАЛО ЗБУЊЕН).
Наташа Мирковић
