Знате за ту хипотезу…Не знам како је у осталим земљама, али код нас то важи неписано правило…Можда би ребало организовати један кратки интензивни курс за будуће удаваче! Класична „турска кафа” повод је за дружење и разбибригу кроз „гледање” у шољу и још се пије на Балкану - у Србији и Грчкој и на Блиском истоку.
Постоје три начина спремања кафе. Први је омиљена „турска” или „домаћа” кафа, затим ЕСПРЕСО (а не „експресо” како неки воле да кажу) и ФИЛТАР (а не „филтер” кафа).
У Грчкој „турску кафу” зову „грчка кафа”. Дакле, кад идете у Грчку морате да знате да не смете да тражити „турску кафу”.
Можете чути разне варијанте имена овог чаробног напитка по територији бивше Југославије: кафа, кахва, кава…
Ево и једне занимљивости: Најскупља и најређа кафа је направљена од сорте Копи Луnjак и толико је ретка да се годишње произведе само око 250 килограма. Ова кафа се прави на острвима Суматра, Јава и Сулавеси. На тим острвима живи торбар величине мачке (виверридае или цибетка) који живи на дрвећу и дуго се сматрао штеточином јер једе најзрелије плодове кафе. Зрно кафе пролази кроз његов дигестивни тракт практично без оштећења, а ензими у желуцу те животиње додају нешто јединствено овим зрнима кафе. Домороци, да се не би пели на дрвеће и брали кафу, почели су да сакупљају полусварени измет цибета. И…онда је ово постала најтраженија кафа на свету!
Наташа Мирковић
