Министар Владан Вукосављевић је то презентовао на конференцији за медије уз оцену да је простор данашње Србије био је раскршће многих култура и неколико цивилизација у дугом историјском периоду.
"Србија је крцата археолошким налазиштима, великим археолошким благом", рекао је министар и додао да је Министарство за археолошка истраживања у протекле три године издвојило око 145 милиона динара, а да ће настојати да се у наредном периоду улаже још више.
Вукосављевић је најавио помоћ Министарства у конституисању музеја у Александровцу и колекције у Врњачкој Бањи, али је навео да је за то потребна сарадња Министарства културе и информисања и локалне самоуправе.
Такође, скренуо је пажњу да је у Глацу на прагу откриће Царске палате.
"Србија врви од археолошког блага, оно нам стоји на дохват руке", истакао је министар и додао да је неопходно покренути читаво друштво, те учврстити сарадњу институција.
Упозорио је на проблеме археологије, али и културе у Србији, баводећи да "дивљи копачи, пљачкаши археолошких локалитета крње налазишта и њихову целовитост, а онда пронађене предмете продају на црном тржишту".
Како је рекао, Министарство културе и информисања ће упутити Министарству унутрашњих послова елаборат где ће бити указано на места где су највећи проблеми на том плану.
"Дивљим копачима овом приликом обећавам да ћемо их суочити са законским последицама. Надам се да ће се многи од њих суочити са кривичним пријавама и последицама свог криминалног поступања. Ово друштво мора више пажње да посвећује својим археолошким потенцијалима и заштити своју културно-историјску традицију", закључио је Вукосављевић.
Помоћница министра за културно наслеђе Данијела Ванушић навела је да су ради спречавања неовлашћеног ископавања и контроле археолошких локалитета успостављени информациони системи у установама заштите који омогућавају размену података, увид у стање културних добара, а да се ради на даљем развоју информационих система и изради мапе археолошких локалитета у сарадњи са Републичким геодетским заводом.
То, како је објаснила, подразумева израду дигиталних мапа терена, са географским координатама локалитета и прецизним подацима о распореду и концентрацији покретног и непокретног културног наслеђа која ће бити вишеструко употребљива.
"У изради је и информациони систем за обједињену археолошку документацију што подразумева повезивање музеја, завода за заштиту спомемника и установе која врши ископавање", казала је Ванушић.
Она је упозорила да је неопходно подизања свести о нелегалној трговини и подвукла да ће бржа и ефикаснија комуникација увести озбиљне контроле.
Председник Српског археолошког друштва др Адам Црнобрња подвукао је да је нарушавање археолошких локалитета од стране дивљих трагача проблем много озбиљнији него што се зна.
"Да би се дошло до било ког археолошког предмета атрактивног за продају, истовремено долази и до уништења археолошког контекста. Уништавањем археолошког контекста губи се могућност за проучавање прошлости. За археологију је драгоцен сваки предмет, сваки детаљ у насељу напуштеном пре више хиљада година, јер је свака информација корисна за реконструисање прича о животима наших предака и претходника", навео је Црнобрња.
Он је напоменуо да је Министарство препознало значај превентивног деловања у заштити археолошког наслеђа због чега од 2017. суфинансира пројекат Српског археолошког друштва ''''Подизање свести о значају археолошког наслеђа''''.
"Тај пројекат представља покушај да се информишу представници локалних самоуправа, полиције, тужилаштва, судства и школа о томе на које начине могу да дају допринос у очувању археолошког наслеђа, али и да се подсете које су њихове законске обавезе. Пројекат је до сада реализован у 22 града у Србији", казао је Црнобрња.
Редовни професор на катедри за археологију Филозофског факултета у Београду професор Ненад Тасић навео је добар пример како један локалитет може да буде чуван и самоодржив.
"Винча је у центар светске пажње довела неисцрпан археолошки материјал, али и екофакте који се скупљају да би се реконструисао целокупан живот људи који су насељавали тај локалитет. Винча чува податке о прошлости која сеже од 5800. године до данас", казао је Тасић.
