Или им учинила омаж, одлучивши да ове године, по позиву, на тринестом сазиву Колоније учешћа узму искључиво домаћи уметници. Сам програм XIII сазива Колоније таписериста А61 подразумевао је да у периоду од 20. до 28.августа пет уметника из наше земље – Маја Гецић, дизајнерка текстила из Београда, Сања и Милан Радосављевић, графичарка и сликар из Неготина; Соња Јо, вајарка из Сремске Митровице, и новосадска сликарка Сандра Јањатовић – ради на својим идејним решењима, пројектима, инсталацијама или картонима, који ће у наредном периоду бити изведени у радионици „Атељеа 61“ и постати трајним делом њене Збирке таписерија.
Подсетимо, настала као плод амбиције и идеје о окупљању уметника сродних интересовања а различитих поетика и израза, сада већ давне 1998. године, једновремено чинећи да се радовима који настану на Колонији таписериста „Бошко Петровић“ богати и чини перманентно живом и јединствена Збирка таписерија А61, Колонија је постала незаобилазна тачка у агенди активности и програма „Атељеа 61”. У том смислу, она се традиционално одржава последњих недеља августа,односно прве недеље септембра, у просторијама Установе за израду таписерија А 61, што је случај и ове године, а уврштена је и у платформу Калеидоскоп ЕПК НС 2021, као један од култур пунктова и продукција који се ових дана могу обићи и походити, уколико сте љубитељ и маришник уметности и ликовности.
Сандра Јањатовић, сликарка из Новог Сада, признала нам је да, иако кадгодњи студент новосадске Академије уметности (која се налази у непосредној близини „Атељеа 61“), није имала великих предзнања о таписерији и њеним могућностима:
Заиста сам пријатно изненађена, што професионалношћу и високим критеријумима саме Колоније, што могућностима које таписеријски израз нуди, што баштином и културним наслеђем коју овај свеобухватни таписеријски центар, „Атељеа 61“, чува, негује и популарише. У консултацијама и истраживању са колегама и историчарком уметности, одлучила сам се да радим видеоанимацију инспирисану линијама, које и јесу један од основних мотива мојих сликарских радова, а које једновремено имплицирају и нити у таписеријском медију. Наче, први пута се налазим у колонији чији учесници су искључиво стручна лица и професионалци, будући да су наше колоније неретко скупови аматера који не могу или нису у прилици да излажу, и нас академски образованих уметника који увек имамо ту могућност излагања, вели Јањатовићева.
Стваралачко-брачни пар, Сања и Милан Радосављевић, пристигли су на Колонију са идејом да ураде картоне које су издвојили из свог петогодишњег истраживања мобилних апликација:
У ери ИТ технологија, заинтригирале су нас мобилне апликације, односно начин на који њихове једноставније форме могу постати средством и начином на који се обликује ликовни језик. Размишљајући о таписерији, као аутономном, ликовном и декоративном изразу, дошли смо до закључка, а консултујући се са мајсторима специјалистима ткања и историчарима уметности, да је могуће наше истраживање мобилних апликација као ликовног средства, транспоновати и у медиј таписерије, каже сликар Милан Радосављевић.
Маја Гецић, дизајнерка текстила и професорка Високе школе за дизајн и технологије из Београда, прича да је таписеријска уметност полазиште и прапочетак свега што је у дизајну текстила могуће учинити и савладати:
Баш зато за мене је ово колонијско искуство и подстицајно и садржајно и интригантно. Све су колеге различитих ликовних вокација, ту су и стручна лица „Атељеа 61“, који је заиста јединствени бисерчић у мору иних установа и институција културе, не само у Србији, него и у светским промерима, а професионализам и високи стандарди: видео презентације наших портфолија, дискусије, различити приступи раду... све то доприноси једном одлично осмишљеном и начину едукације и отварању нових путева у размишљању куда ићи у стваралачко-поетичком смислу – наводи Гецићева, која се одлучила да на Колонији таписериста започне пројекат „Несврстаних светова“.
Мастеранткињу вајарства, Соњу Јо, интригирала је, пак, чињеница да се таписерији може приступити и путем других материјала који нису вуна или ма који вид предива:
У свом научном, али и другим радовима, преиспитујем и отварам дихотомију традиционално-савремено. Чињеница да ћу у свом раду за ову колонију користити материјале попут оловних жица, камена,кукурузовине и друге, за мене је отворила једну сасвим нову димензију и поглед сагледавања у односу, на оно што подразумевамо под класичном таписеријом, истиче вајарка.
Колонија таписериста „Бошко Петровић“ Атељеа 61 са Петроварадинске тврђаве завршава се сутра, а радови уметника-учесника биће приказани у оквиру изложбе, која ће бити уприличена у поводу 20. годишњице постојања ове колоније.
Теодора Ж. Јанковић
