Холанђани имају шмркосрама, коронакашљача и карантин-журке, а ми резаражавање (др Стевановић), нови појам који ће употпунити корпус медицинских израза за свакодневну употребу. Додуше, првих неколико пута треба га срицати како би се правилно прочитао, али ко је рекао да је српски језик једноставан?! Затражите од странца да изговори посластичарница, ћевапчић или разлабављивање, па ћете се уверити.
Неке су речи сасвим у духу нашег језика – именица кучкар, особа која свог пса третира као равноправног члана породице, па не преза ни од патрола које крстаре током полицијског часа, или глагол прокужити, настао од несвршеног облика кужити, у значењу заражавати, тровати, испуњавати нечим што је штетно – док су неке преузете из страних пандемијских речника, али су нам сасвим блиске – ковидиот, неко ко се оглушује о упозорења у погледу јавног здравља и безбедности, односно инфодемија, претерана количина информација.
Кад је ситуација тако тензична (читај напета), већу тежину имају „забашурени” изрази. Тако је клицоноша постао резервоар инфекције, а сумњив случај суспектан, пренос се „преобукао” у трансмисију, а у неким случајевима, уз вирус, добио префикс најдоминантнијег и постао суперпренос. Како језик тежи економичности, врхунац је уступио место свом француском парњаку – пику (епидемије), док се за придружено обољење све чешће говори коморбидитет. Свима је јасно да док изговоримо „средство којим се делује на микроорганизме у човековој околини”, уместо кратког дезинфицијенс, можемо очистити и своје и комшијске кваке. Уколико имамо капацитета да запамтимо значења свих ових појмова из уџбеника медицине, једнако је згодна и реч тријажа илити разврставање болесника према хитности помоћи која треба да им се пружи.
Да ли ће их истиснути боља времена или ће се неки, као епидемија, увући у политички и новинарски дискурс, који су магнет за помодне изразе, проширеног значења у интерпретацији, остаје да се види.
У доба кризе научили смо (јесмо ли?) и шта су аеросоли, карантин, самоизолација, интубација, респиратори, имунитетни пасоши, дефиниција случаја, изравнавање пандемијске криве, имунитет крда... Кад су „мере релаксиране”, било је простора и да се разноразни стручњаци – социолози, психолози, филолози – позабаве језичким финесама које су промакле Кризном штабу. Тако је утврђено да се од грађана никако није тражила социјална дистанца – удаљеност појединца од друштвене или етничке групације која зависи од емотивне компоненте илити предрасуда – већ само физичка. Права полемика настала је пак око тога како правилно назвати крунисаног непријатеља: вирус корона, корона вирус или коронавирус. Осим што је други по реду облик елиминисан, није постигнута сагласност, па је закључак да је једина сигурна варијанта написати једноставно – ковид 19.
Слађана Милачић
