О њему у уводним напоменама пише Александар Костић, објашњавајући да је избор из његовог опуса начињен тако да употпуни “слику о стваралаштву и развојном путу италијанског писца који је у историји књижевности, упркос богатом и разноврсном опусу, остао упамћен више као ратни приповедач и аутобиограф”.
Летопис МС у овом броју објављује избор из његових есеја.
Треба међутим имати у виду да есејистички део Левијевог књижевног дела није изолован од његове логорске, приповедачке литературе. Напротив. Иако упућени на друге теме, карактеристичне углавном за природнонаучне области знања и њихове антрополошке импликације, Левијеви есејистички упади у подручја туђих заната одржавају везе са мотивима из аутобиографске, ратне прозе..., указује Александар Костић.
Аутобиографија и аутопоетика у књижевном делу Прима Левија предмет су анализе још једног Костићевог текста о овом аутору, у којем се објашњавају “аутопооетичке дигресије и одговарајућа, саморазоткривајућа садржинска решења којима Примо Леви, посредством ауторског гласа у причи, објашњава настанак актуелних текстова и осветљава њихову везу са сопственим, претходно објављеним делима...”
У овом броју Летописа МС есеј објављује и Јован Делић, који анализира пет лирских кругова Ђорђа Сладоја, “пјесника тешке густе меланхолије и мање или више снажне, готово свеприсутне ироније, која долази изнутра, из личног и колективног искуства, из доживљаја историје и доживљаја свијета уопште.”
На страницама овог броја Летописа МС су објављене и беседа Гордане Ђилас, изговорена на 32. Јефимијиним данима у Трстенику, као и Стевана Тонтића, на додели велике Базјашке повеље. Поезију објављују Рајко Петров Ного, Радомир Д.Митрић, Дејана Николић, Антоније Симић, и Гунвор Хофмо, а прозу Јован Радуловић, Миодраг Матицки и Тијана Сладоје.
Странице овог броја Летописа МС заокружују критике Зорана Ђерића, Миливоја Ненина, Милутина Луја Данојлића, Сање Перић, Валентине Чизмар и Андреја Радуловића.
Н. П-ј.
