Поштован од свих оних који су долазили у библиотеку у потрази за информацијом, не само библиотечком него каткад и људском, свакодневном; а у Библиотеци Матице српске остао је упамћен као незамењив стручњак који искуством и знањем помаже колегама у свакодневном превазилажењу и решавању проблема. Стрпљив да саслуша и помогне, да нађе компоромис, понуди решење.
Рођен је 21. децембра 1944. године у Бечеју где је завршио основну школу и гимназију. Филолошки факултет, група за библиотекарство завршио је 1967. године. У Библиотеци Матице српске радио је од 1971. године, у Одељењу за предметну и децималну класификацију, а од 1973. прелази у Матичну службу Библиотеке. Од 1975. до 1985. руководи овом службом. Од 1985. ради као информатор, а од 1993. руководилац је Одељења за чување и коришћење публикација. Пензионисан је 2009. године.Секретар Друштва библиотечких радника Војводине био је од 1972. до 1976. Члан, а потом и председник Савезне комисије за стручно усавршавање од 1985. до 1987. Председник Библиотекарског друштва Србије од 2000. до 2004. године.
Од 1980. стални је члан Комисије за полагање стручног библиотекарског испита, а од 1987. до 1989. и испитивач за предмет Организација библиотечке делатности. Од 1. јануара 2003. испитивач је за Основе библиотечке информатике, а од 2008. за Увод у библиотекарство.
Био је члан Савета Филозофског факултета од 1985. до 1986, председник Покрајинског одбора синдиката образовања, науке и културе до 1986. као и члан Савезног одбора синдиката од 1986. до 1991. године. Изабран је у одбор Рукописног одељења Матице српске 1999. године. Био је члан Уређивачког одбора текуће библиографије Сербика, од 2005. године, члан редакције Библиотекарског годишњака Војводине и Годишњака Библиотеке Матице српске.
Био је стални члан сарадник Матице српске, члан њеног Управног одбора и сарадник у Српском биографском речнику. У едицији Библиотекарске новости објавио је приручник Увод у библиотекарство, 1988. Коаутор је уџбеника за средње школе Основи библиотекарства (са Пирошком Чаки), 1977. Аутор је и монографије Портрети из српске културне историје, 1995, монографије о Луки Милованову Георгијевићу, 2000. и Читалишта у Сивцу: 1892–2002, 2002.
Учесник је бројних стручних библиотекарских скупова, међу којима се истичу излагања на скупштинама Савеза друштава библиотечких радника Југославије у Приштини, Аранђеловцу, на Охриду, Бледу; Сусретима библиографа у Инђији. На Међународном научном скупу Деца и библиотеке, излагао је на тему Рад са децом и школском омладином и едукација библиотекара, 2005.
Аутор је низа прилога о библиотекарству у листовима „Дневник” и „Мисао”. За допринос библиотекарству добио је награду СИЗ-а културе Војводине за 1988. годину, а Сурепову награду 1997. за дугогодишњи практични и теоријски допринос библиотекарству. Добитник је награде „Најбољи библиотекар” у рангу националних библиотека за 2007, као и Првомајске награде Градског већа Савеза самосталног синдиката, 2008. Монографија Српска читаоница у Иригу 1842-1992 Радована Мићића промовисана је на 156. рођендан иришког читалишта и том приликом додељена му је годишња награда „Луча”. За почасног члана Подружнице библиотекара Срема изабран је 1997.
За деценијски самопрегоран рад добитник је Захвалнице Библиотеке Матице српске, 2017. године. Један је од аутора изложбе поводом 175 година Матице српске. Изложба је представљена и у Самоуправи Срба у Мађарској (у Будимпешти) као и у Печују и Сегедину, 1998. године. Коаутор је изложбе Светозар Милетић и Матица српска 1826-1996. као и изложбе Српска књижевна задруга 1892-1992. Приредио је изложбе о Теодору Павловићу, поводом Дана Новог Милошева у Новом Саду, 1995. и Летописа Матице српске, поводом 175 година од његовог излажења.
Радован је био међу оним ретким људима који су увек разоружавали смехом или шалом. Скроман, добронамеран, и предусретљив, спреман да помогне тако што се потпуно посвети оном што претражује за корисника или колегу. Једноставно, прирођена радозналост га је вукла и већ би потпуно био преокупиран темом у жељи да што више открије. Један од истинских посвећеника у библиотекарству, поставио је стандарде по којима ћемо га памтити. Била је част и задовољство радити са њим.
Гордана Ђилас
