Она ствара рељефне композиције у техници папир машеа, а како објашњава промена, преображај, преобликовање, у наглашено репетитивним односима облика, пружају могућност да се вишеслојно преиспита и реинтерпретира уметничка интервенција. Помоћу пермутација моделованих облика у папиру стварају се ритмичне форме понављањем поједностављених, геометријских облика. По њеним речима, наизглед насумичне промене праваца и смерова у системском ређању или, насупрот томе, низање у правилним и уређеним колонама и редовима, потврђују постојање Игре – оног неопходног састојка сваког креативног процеса.
Ауторка указује да текстурално богатство употребљеног рециклираног канцеларијског папира наглашава одговор ових рељефних структура на светлост: вибрантна наизменичност светлости и сенке такође је потврда њихове способности за трансформацију, преображај. Уколико је светлост, њен правац, снага и оштрина предуслов за поимање простора, ове структуре под њеним утицајем постају амбијенталне, испупчено излазе у простор и покушавају њиме завладати тежећи ка бесконачном преплетању, увлачећи проматрача у ритмичну игру.
- Присутна је, и посебна је инвенција скулптуралног језика – ове форме претендују да транспонују и простор у коме обитавају – наводи Татјана Димитријевић. – Интервенција у ентеријеру као скулпторски и истовремено архитектонски изазов подржава још један вид трансформације који производе ови рељефи. Свакако да је рециклирани папир и његова репродукција у уметничку форму још једна потврда уметничког става Ванде Јурковић: у ликовној еволуцији, преображај је неминован.
Ауторка је дипломирала вајарство на Академији ликовних умјетности у Загребу (1996), магис- трирала у Љубљани на Академији за ликовно уметност (2002). докторирала у Загребу (2012). Чланица је ХДЛУ и ЗадАрт. Од 1998. је радила као ликовно-графичка уредница у студију Архиграф, а од 2001. на Графичком факултету, сада је ванредна професорка на Катедри за дизајн и сликовне информације. Изложба траје до 5. марта, а може се видети и у вируелној галерији КЦНС.
Н. П.
