Овом изложбом Музеј Војводине, по први пут, јавности представља предмете из својих збирки, наслеђене из некадашњег Музеја Матице српске.
"Српски народ успео је да се спаси, пре свега, културом и тако је пребродио то тешко време, а управо је Матица српска камен темељац нашег идентитета и трајања, и не знам шта би било данас са нама, да није било Матице Српске и умних и роду оданих Срба које је окупљала", рекао је Мировић.
Указао је на оно најважније и најлепше, а то је да је најзад благо из кошнице Српске народне збирке пред нама, у нашем Музеју Војводине да сведочи о томе какви смо били и какви треба да будемо.
Фото: Танјуг (Ј. Пап)
О значају Српске народне збирке, која овом изложбом обележава 170. годишњицу, говорили су и в.д. директора Музеја Војводине др Драго Његован, као и рецензенти изложбе и каталога: професор др Драган Станић, председник Матице српске и др Душица Бојић, директорка Историјског музеја Србије, наводи се у саопштењу.
Након оснивања Матице српске у Пешти, у редовима родољубиве српске интелигенције, 1847. године родила се идеја о оснивању Српске народне збирке, или Музеума „где ће се чувати све старине и знаменитости".
Жеља оснивача била је да Музеум постане „огледало живота нашег народа у крајевима у којима он живи".
Од тада су се у Матици перманентно прикупљали историјски, етнолошки и археолошки предмети од којих су се временом створиле богате и значајне збирке. Збирка је прерасла у Музеј Матице српске, који је свечано отворен 9. јула 1933. године. Издвајањем дела материјала из Музеја Матице српске 30. маја 1947. године основан је Војвођански музеј.
