Мировић је истакао да се захваљујући Павлу Бељанском, великом колекционару и великом познаваоцу ликовне уметности, у овом здању чувају изузетна дела најпознатијих српских сликара и вајара из 20. века.
На овом месту су, како је оценио, у великом уметничком спектру, један уз другог Петар Лубарда, Стојан Аралица, Милан Коњовић, Надежда Петровић, Иван Табаковић и низ других великана који су златним словима уписани у историју наше ликовне уметности.
„Сабрати врхунска дела свих тих великана и даровати их свом народу више је од подвига и зато је Павле Бељански, који је то учинио, светао узор којем треба тежити и данас. Захваљујући свему томе, Спомен-збирка која носи његово име јесте тачка без које је немогуће целовито сагледати можда најплодније периоде и највише домете наше ликовне уметности“, рекао је Мировић најавивши наставак подршке овој музејској установи.
Управница Спомен-збирке Милана Квас рекла јe да се овај јубилеј прославља изложбом посвећеном архитектури зграде и њеном архитекти Иви Куртовићу, као и традиционалном доделом награда Спомен-збирке Павла Бељанског.
Награде за најбоље мастер радове из националне историје уметности одбрањене на Одељењу за историју уметности Филозофског факултета Универзитета у Београду за 2020. и 2021. годину додељене су Јелени Гачић и Катарини Симеуновић.
Догађају је присуствовала и покрајински секретар за културу, јавно информисање и односе с верским заједницама Драгана Милошевић.
