Тако ће после деценије и по пред поклоницима уметности опет бити и „Девојка у плавом” Ђуре Јакшића, која је својеврстан лајтмотив најаве отварања националног музеја, па неки од бисера српске и југословенске уметности, дела Паје Јовановића, Уроша Предића, Катарине Ивановић, Саве Шумановића, Надежде Петровић, Мила Милуновића, Ивана Табаковића, Петра Лубарде, Милана Коњовића, баш као и репрезентативни избор из стране збирке, у којој су Реноар, Пикасо, Дега, Мондријан, Моне...
Здање на Тргу Републике 1а, у најстрожем центру престонице, и само је, подсетимо, споменик културе. Саграђена је 1903, са анексом из 1933, за потребе Управе фондова, дакле - за потребе финансијске институције. Дакако, није нарочита новост да музеји буду смештани у објектима који нису наменски за њих грађени, с тим да се чак може рећи да је у овом случају преиначавање банке у музеј у основи било прилично захвално полазиште. Јер, ипак је реч је о репрезентативној згради са довољно пространим одајама за галеријске просторе, а првобитно подигнути трезори, солидне и сигурне градње, добили су намену музејских депоа.
Народни музеј је добио зграду на коришћење 1952. и након тада извршених мањих грађевинских захвата, једина реконструкција, пре управо завршене обнове, била је она из 1966, када је зграда додатно прилагођена музејским потребама. У сваком случају, ваља истаћи да управо завршени последњи грађевински радови на унутрашњости и крову здања, који су трајали од јула 2016. до краја марта ове године, и нису подразумевали пренамене простора, већ темељну обнову у оквиру задатих капацитета.
Савремене технологије улазе у све сфере живота, па тако и у музеје и садржаје музејске презентације. На том фону ће оне, сазнајемо, без остатка бити коришћене и у обновљеном Народном музеју као средство за разноврснију музејску презентацију и комуникацију. „Народни музеј има простор предвиђен за одржавање тематских поставки, па у том смислу, рецимо, очекујемо крајем године и прву гостујућу изложбу тадиционалне уметности и културе из Кине. Она ће заправо отворити ново поглавље тематских изложби у НМ, било да је реч о гостујућим или изложбама у организацији Народног музеја”, каже Лидија Хам.
– Нарочити изазов током овог процеса је била чињеница да је највећи део музејског фонда током грађевинских радова био у згради – открива за „Дневник” виши кустос у Народном музеју Лидија Хам. – То је у знатној мери додатно усложњавало послове, као и конкретне особености својствене овом историјском објекту и рад на реконструкцији и конзервацији архитектонских елемената, захтевајући сталну и блиску сарадњу између извођача радова, конзерватора и музеалаца. Е сад, како се услови за чувења културних добара могу груписати у целине које се односе на безбедност климатизацију и осветљење, радови су тако подразумевали и замену инсталација и увођење више нових система. При томе се обнова објекта одвијала по вертикалама, што је било условљено самом конфигурацијом здања и укључивало је све просторе музеја, дакле и радне, изложбене и музејске депое.
Од око 400.000 предмета, колико се процењује да данас укупно броје збирке Народног музеја, по отварању ће се пред посетиоцима, на простору нешто већем од 5.000 квадратних метара, наћи око 3.000 артефаката у форми сталне поставке. При томе ће бити обухаћен веома широк хронолошки опсег од палеолита до 20. века.
– Народни музеј се отвара сталном поставком, садржајем који је у највећој мери недостајао културној јавности – истиче Лидија Хам. – Увођење оваквог садржаја у центар Београда верујемо да ће значајно и трајно унапредити квалитет присутних и доступних културних садржаја. С тим у вези, за разлику од неких претходних година, када смо знали организовати ча и до 18 изложби у централној згради, сада ће активности те врсте бити сведене на неколико одабраних, веома репрезентативних поставки годишње, али уз богат пратећи програм који подразумева стручна вођења, дигиталне садржаје, тематска предавања и интерактивне радионице.
Стална поставка Народног музеја биће сведочанство не само о сменама култура на простору данашње Србије и региона, него и о сменама уметничких стилова и покрета и међународним утицајима. При томе експонати сталне поставке Народног музеја сведоче и о врхунским уметничким узлетима, о аутентичним уметничким личностима, и такође, о историјату колекционирања унутар најстаријег државног музеја, основаног 1844. године, као и о приоритетима који су се мењали током деценија и векова при форимирању збирки.
– Поновним отварањем Народног музеја, наши музејски садржај постаће доступнији и присутнији у јавности и надамо се, још више доживљавани као заједничко и лично благо свих грађана Србије, а уживање и утисак о културној прошлости Србије за све туристе. Уосталом, значај колекције Народног музеја, саме институције, па и њене позиције у најстрожем центру главног града, не могу се мерити ни са чим. Народни музеј је нешто посебно. Посете Народном музеју оставиле су многима неизбрисиве успомене, многим су утицале и на одабир животног позива. Јер, после музејске посете постаје се другачији.
Нису, наравно, костоси НМ пландовали протеклих година, напротив. Реализовао је Народни музеј велики број тематских изложби, како у ограниченом простору саме централне зграде, до фебруара 2015. године, тако и гостујући у другим изложбеним просторима, али и иностранству, где је последња излжоба „Благо и цареви. Раскош римске Србије“ завршена у италијанској Аквилеји 3. јуна.
Иако је прошло прилично времена од последње сталне поставке, што подразумева и мењање места музеја у друштву у глобалном смислу, у складу са динамичном савременошћу, значајно је подсетити да примарна функција музеја остаје ненарушена. Пре свега, појашњава Лидија Хам, музеји су и даље установе заштите покретних културних добара са својственим видовима комуникације, у чијој је основи једниствена могућност за непосредни „сусрет“ између експоната и посетиоца.
– И често је то нарочито интензивна комуникација с прошлошћу, с траговима култура и уметничким изразом из других времена... Комунијација која у себи садржи и препознавање вредности, занос, ишчитавање поруке, разумевење и препознавање експоната, препознавање његовог значаја и места за посетиоца. И, коначно, препознавање себе... Стога позивамо грађанима да открију динамичност Народног музеја и отклоне све сувишне предрасуде.
М. Стајић
